Ђурђица Драгаш: TРИ КРСТА ПОД ЈАБУКОМ

За све мученике који су се враћали кући и, уместо радости и живота, проналазили гробове и згаришта! Како су настављали животе, само су они знали…

Лежим….
на земљи смрзнутој.

Две зоре дочеках,
непомичан,
без сузе,
без уздаха.
Туп као ноћ без месечине.

Лежим и Бога призивам.
Црн,
сам,
за земљу крваву прикован.

Лежим на згаришту,
на темељу и коначишту.
Лежим на гробу,
без спомена и крста.

Затворених очију,
мразом окован,
сањам…
пролеће и песму,
косу расплетену,
белину недара њених.

Сањам колевку,
руке дечје,
образе румене од ватре са огњишта.

Љубим чедо невиђено,
нељуљано,
неоплакано.

Лежим смрзнут,
на прагу куће наше.
Жив, а мртав.

Устаћу….
Сутра…
Кад срце јадом окаменим.

Скупићу им пепео.
Три крста крај јабуке подићи.
Три свеће запалити.
Три живота одживети.

---

Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш

---

Ђурђица Драгаш: Јер… ми смо иста крв