Ђурђица Драгаш: ТАМО

Оба прозора на кухињи су отворена. Чује се некакав разговор. Мама нешто ради

Гледамо из влака околину – куће, дворишта, њиве… Истини за вољу, не познамо

Сад имамо слободан излаз у град. Препоручише нам да не чекамо мрак. Трамваји

Пут до Апатина брзо је прошао. Некима је то била прва вожња влаком

Идемо према хаустору. Некако се шутке окрећемо и на некакав посебан начин опраштамо

Возни ред постоји – све се завршава у Бајмоку петнаестог јула. Свједоџбе ће

Здвојни и нерасположени су они који нису примили писма, па онда, по обичају,

Црвена армија, савезници и наши другови побиједили су и још побјеђују на фронту,

Дође и половица маја. Учимо у послијеподневним сатима, а Стево Лабант већ са

Једино слободно вријеме нам је док слушамо радио-вијести и недјеља. Послије једног ручка,

За вријеме ручка речено нам је да су наше фамилије сретно прешле Драву,