Разоружао си бездушника речима светачким – Само ти дијете ради свој посао!!!
Плаво је небо данас, Вукашине.
Сунце милује некошену траву, твоју постељу самртну…
Самотна птица пева о теби, о твојим благим очима и жуљевитим рукама сељачким…
Пева о твојој души невиној.
Не плаче небо за тобом данас као што ни ти ниси плакао пред својим џелатом.
Гледао си га очима ископаним, миран и недодирљив.
Обрисао си његово окрвављено чело рукама одсеченим.
Мислила је звер да ће се нахранити твојим болом, да ће, кидајући твоје тело, умирити своју глад…
Надала се да ћеш молити за живот, да ћеш отићи са страхом у очима…
Надала се, ал’ узалуд…
Осакаћен, растргнут, уморен… гледао си крвника душом бесмртном.
Убио си зло, не плашећи га се.
Разоружао си бездушника речима светачким – Само ти дијете ради свој посао!!!
Спавај мирно Вукашине… твоје је царство небеско!!!
На дан Св. Вукашина, Новомученика јасеновачког и клепачког, 29. маја 2021.
Од истог аутора: Ђурђица Драгаш – Колумнисти – пријатељи