Ђурђица Драгаш: НЕИЗБРОЈАНИ

Много нас је… много више него вас!!

Питате колико нас има,
тражите нам имена….

Ми смо неизбројани, безимени.
Са нама спавају нерођена деца и пресахле мајчине груди.
Иза нас осташе пуста села,
изгубљена стада и неузоране њиве.
Из наших костију расте трава по којој газите.
Из наших очију побеже небо под којим ходате.

Наша је крв на класју што зри у касно лето, на кућним праговима где нас нађоше звери.
Наш пепео самује на згариштима.

У сваком смо дрвету, листу, цвету,
у пролећу што нас пробудити неће.
У свакој пахуљи што се леди на прозору.

Наша душа је у камену што га бацате на нас,
у свакој грубој речи,
у забораву којим нас убијате поново.

Ал’ ми вас пратимо, невидљиви, лагани, неизбројани и безимени.
И праштамо вам јер вас волимо,
јер сте наши,
јер сте ми!!!

И не питајте само колико нас је.
Много нас је…
много више него вас!!

Од истог аутора: Ђурђица Драгаш – Колумнисти – пријатељи