Đurđica Dragaš: HERCEGOVINA

Nemoguće je ostati nem… kad je upoznaš…

Pustim poljem rasulo se nebo .
Sivi kamen k suncu pogledao.
Tanka travka vetrom zaplakala.
Gola grana tužbalicu zapevala.

Dva goluba nad jamom Korićkom
ukrstila krila.
Životom se smrti osvetila.
Okno crno svetlom obasjala.

Hercegovina me po srcu prepoznala
Na ranu mi smilje privila.
Nebo mi brižna darovala.

Hercegovina me kamenom zaklela.
Sestrinskim okom pomilovala.

Surova i milna,
Škrta i blagodatna.
Zemlja sunca i suza.
Stamena majka širokog skuta.

Od istog autora: Kolumnisti / prijatelji – Đurđica Dragaš