Отишли су памтећи једино откуцаје мајчиног срца и топлину њеног тела.
Журили су да виде свет, да га чврсто обгрле ручицама, да га удахну, да му се осмехну.
Желели су да полете ка сунцу и трче шареним ливадама.
Сањали су мирис кише, први снег и додир мраза на образима.
Питали су се колико је слано море и може ли се прегазити толика вода.
Маштали о игри, несташним дечјим увојцима, о љубави и стидљивим погледима испод трепавица.
Радовали су се мајчином крилу и очевом снажном длану.
Потрчали су ка животу верујући да ће га загрлити, осетити, оживети….
Али… овај свет није био спреман за њих!
Отишли су, не угледавши га, без гласа, нечујно, као лептири.
Раширили су своја мала анђеоска крила и одлетели… ка светлости…
Отишли су памтећи једино откуцаје мајчиног срца и топлину њеног тела.
Изгубили су битку коју нису ни започели, ал’ нису они губитници…
Поражени смо ми, поражен је људски род…
Поразила га је заувек судбина дванаест невиних душа рођених у „погрешно“ време, на „погрешном“ месту!
Нек’ им је мирно море, ведро небо и пространо царство анђеоско!!!
Од истог аутора: Ђурђица Драгаш – Колумнисти – пријатељи
Везани прилози:
12 беба, убиство са предумишљајем
Операција Коридор: Ево како је српска војска гинула за 12 беба на Видовдан 1992. године (видео)
Тубић: Трагична смрт 12 беба не смије бити заборављена
Смрт 12 беба – доказ како свјетски моћници уништавају будућност