Ђурђевдан и Јасеновац, напокон на филму

Пише: Јадовно 1941.

Седамдесет година од краја Другог свјетског рата међу Србима се славодобитно најављује филм о Јасеновцу.

Замислите да су тако радили Јевреји, код којих је сваки редитељ, шта год му било уже интересовање, снимио један филм о холокаусту?

Док се званичне институције српских државно – правних ентитета натежу око овог питања, пар група људи урадили су оно што су осјећали, не чекајући институције.

Први је кракткометражни филм Ђурђевак црвени, који комбинује причу о настанку пјесме Ђурђевдан и светом Вукашину. Ова прича нам је посебно дирљива, јер је Фронтал дао скромни допринос да се ова прича, за коју је доста људи по мало знало, угнијезди у колективну свијест. Редитељ Хаџи александар Ђуровић је у домену онога што су његова интересовања дао свој допринос. Овај филм био је међу награђеним на фестивалу „Свјетлост свијету“ у руском Јарослављу.

– Снимајући филм „Ђурђевак црвени“, трудио сам се, свим снагама, да створим дело после чијег гледања ће се сви замислити и запитати колико тога не знамо а требало би да знамо, колико тога заборављамо а требало би да памтимо и на крају, колико лако и олако прихватамо ствари које нам се сервирају а не бисмо смели – каже Ђуровић.

У филму је пјесма Ђурђевдан обрађена у новом арнажамну, према претпоставци како је могла да изгледа прије 70 година, у ојкашком стилу. Међутим, она је вјероватно изгледала слично као и данас, као једна од верзија текста на музику која се свирала поводом ромског празника Едерлези (Роми имају своје ријечи, које су потпуно другачијег значења).

DJURDJEVAK CRVENI (THE BLOODY LILLY OF THE VALLEY) 2014 from Aleksandrija Film on Vimeo.

Јасеновац и старац мученик Вукашин добијају још једну филмску причу, а аутор Милан Зарић, одрастао је у Швајцарској. Иако се по том податку прије очекује да се бави организацијом турбо фолк концерата, он је одлучио да исфинансира филм, без икаквог учешћа званичних српских културних институција. Није желио да неко на тај начин умијеша, успори или утиче на пројекат.