Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Наш брат Авдијев, јунак… који се борио за нас.
Његово херојство и борба за српски народ и православље огледа се, поред осталог, у чињеници да, када га је терористички снајпер погодио у десно, он је свој снајпер пребацио на лево око и наставио да се бори док није пао у несвест. После трагедије пребачен је у болницу у Приштини, а онда на ВМА у Београду.
Чим се мало опоравио, побегао је из болнице и вратио се на ратиште. Изгубио је десно око, рањен је и у руку и ратни је војни инвалид (100%). Авдијев je из Владикавказа, он има ратну причу од које се може написати цео роман.
Поред Авдијева на трибини у препуној сали Дома војске у Врању (5. априла 2019.) говорио је и генерал Божидар Делић, генерал Стојан Коњиковац и историчар Дејан Антић.
А, када мени то неко каже, ја одговорим „не бринем док је генерал Симовић тамо“
Послушајмо говор јунака Авдијева, како нас је поздравио… ,,Бог ме је наградио да упознам вас Србе у најбоље време, онда кад је било најтеже. Када је 28 држава напало на ову малу, како су мислили, али у ствари велику земљу. Када ме питају за рањавање и губитак ока, мени то ништа не значи, војничка прича. Ја увек кажем нисам изгубио око, ја сам га оставио тамо, да кад сви други разлози нестану макар имам тај разлог да се вратим – рекао је Авдијев, уз громогласно одобравање и дуготрајан аплауз присутних“, рекао је у свом обраћању Авдијев, који је у једном тренутку изговорио и ,,Више не знам шта сам, да ли Рус или Србин“.
Аутор: ЂОРЂЕ БОЈАНИЋ
Извор: СРПСКА ИСТОРИЈА
