Дискриминација по хрватском рецепту

English

Хрватска државна и друштвена дискриминациjа српских страдалника и упокоjених чланова наших породица, много jе већа од дискриминациjе нас, њихових овоземаљских потомака 

Закључци о постоjању и континуитету процеса дискриминациjе и насиља према Србима у Хрватскоj, садржани у наjновиjем извjештаjу Стеjт департмента о стању људских права, годе ушима jер долазе од стране наjвеће свjетске силе. У исто вриjеме, сами закључци америчке администрациjе, главног Туђмановог Патрона деведесетих година и неприкосновеног ауторитета данашње Хрватске, без конкретних директива и активности у циљу побољшања стања нарушених људских права, представља ништа друго но лицемjеран однос према жртви. 

Годинама послиjе рата, свjедоци смо односа хрватског друштва према преосталим Србима у Хрватскоj, као побjедника према пораженом, моћног према немоћном, строгог станодавца према нежељеном а нужно присутном подстанару. 

О укупном односу тог друштва и државе према оном броjниjем диjелу српског становништва, коjе jе протjерано и избjегло, не треба ни трошити риjечи. За њих су то сљедбеници милошевићеве великосрпске политике, коjи у вриjеме агресиjе на Хрватску нису исказали лоjалност домовини и ставили се под Туђманов усташки „стиjег“, него су пребjегли, избjегли, побjегли, дезертирали. Једном рjечjу издали су домовину Хрватску.

Могу ли дакле ти и такви хрватски Срби, пребивали у или ван Хрватске уопште бити дискриминисани? 

Незаинтересованост хрватског прекоокеанског Великог брата и не чуди, пошто искрене и дjелима исказане бриге за таj дио српске популациjе нема ни у матици Србиjи ни у Републици Српскоj. Никако не у довољноj мjери. 

Тамо се протjерани и избjегли Срби из Хрватске, успjешно интегришу у србиjанско и српско друштво, пролазе процес реинтеграциjе идентитета и њихова дjеца се присjете старог краjа, углавном само када се укаже прилика да се нешто од тамо далеке ђедовине, уновчи. 

Преостали Срби у Хрватскоj, у све већем броjу су то само порjеклом а све мање српским именом и jавним определењем, jер том врстом мимикриjе и однарођивања, лакше долазе до посла, лакше остваруjу грађанска права, постаjу диjелом већинског народа, лакше живе. 

Како што лакше проћи таj мање-више болан процес кроатизациjе а онда неминовно и католизациjе, љепше називан интеграциjом у хрватско друштво, примjером и дjелом, наградом и казном, показуjе им челништво Српског народног виjећа у Хрватскоj.

Ова, кровна организациjа Срба у Хрватскоj, како jе србиjанска и српска владаjућа елита назива а тако се према њоj и односи, слиjеди и проводи хрватску државну политику, годинама возећи велеслалом између хрватске деснице и љевице, овисно од тога ко jе на власти. 

Када jе о дискриминациjи и угрожавању људских права Срба у и из Хрватске риjеч, ова организациjа, финансирана и подржавана са обе стране Дрине (а и шире), не чини готово ништа. Ништа што би било ефикасно, ефективно и видљиво.

Да ништа ниjе много боље ни са односом државе Србиjе према овом диjелу српског корпуса, види се из снисходљивог односа према челницима нове ЕУ чланице, у коме се зарад очекиване „помоћи“ у процесу еуроинтеграциjа, малтене моли повлачење међусобних тужби за геноцид и унаприjед jавно прижељкуjе нерjешен резултат судског спора. Дакле унаприjед се признаjе непостоjање почињеног геноцида над Србима у Хрватскоj током реализациjе хрватског државног проjекта кроз акциjе Туђманових, Шушкових и Бобеткових ескадрона по систему спржене земље.

 У предстоjећем судском процесу, отварање питања Геноцида почињеног над српским народом од стране хрватског народа у вриjеме постоjања Независне државе Хрватске, више се не спомиње. Чак ни у приказу континуитета злочина и узрочно посљедичних веза. 

Када би власти Републике Српске, толико радохоличности, посвећености и енергиjе утрошене за бригу о статусу хрватског народа у Босни и Херцеговини, усмjериле према позициjи своjих сународњака у и из Хрватске, њихов укупан статус се не би битно поправио, али би оjачао осjећаj националне и духовне jедноте, самопоуздања и слоге. 

Када се указуjе на дискриминациjу Срба у Хрватскоj, онда се пажња усмjерава само на оваj овоземаљски дио корпуса, док се онаj много већи, побиjени и упокоjени дио нашег народа, чиjе кости леже по запуштеним и девастираним гробљима, крашким jамама и масовним гробницама из протекла два рата, потпуно заборавља. А дискриминациjа тих наших мученика, покоjника, сународњака, чланова наших породица jе много већа од дискриминациjе нас, њихових живућих потомака. 

Таj наш, тешко разумљив, неодговоран однос према нашим мртвима коjе смо готово заборавили и оставили на милост и немилост хрватскоj држави, можда и наjбоље обjашњава наш данашњи однос према њиховим живућим потомцима и сународњацима.

Душан Ј. Басташић

Аутор jе предсjедник удружења

Јадовно 1941. из Бањалуке

Везане виjести:

ДУШАН Ј. БАСТАШИЋ ЗА СРБИН.ИНФО: Антисрпство jе одлика хрватског идентитета

Шта нам носи нова усташка олуjа коjа хара Хрватском?

ДА НАМ СЕ НЕ ПОНОВЕ ЈАСЕНОВАЦ И ЈАДОВНО

МОЈЕ ЈАДОВНО

Душан Басташић – И Слана jе Јадовно

Душан Басташић: Наjвећа битка за очување сjећања о геноциду – води се против Срба