Dejtonske granice osim u Ohaju iscrtane i minama

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Potresna fotografija nakon pogibije kolege: deminer kroz voćnjak odlazi u minsko polje”, samo je poslednji i jedan u nizu mnogih sličnih potresnih naslova koji s vremena na vreme prostruje portalima i medijima u BiH, a koji opisno govore o životima izgubljenim od mina zaostalih iz proteklog rata. U ovom slučaju reč je o smrti deminera Albina Memčića iz Žepča, stradalom između Kalesije i Zvornika, kada su povređena još dvojica deminera.

Samo desetak dana pre ove tragedije ove tihe ubice, kako nazivaju mine, odnele su život još jednog deminera u Zeničko-dobojskom kantonu. Tada je teško povređen deminer, koji je nakon nekoliko dana podlegao povredama. Na području BiH zasejane su najopasnije pešadijske mine skraćenog naziva – PROM. U najugroženije lokalne zajednice spadaju područja Doboja, Lopara, Tuzle, Olova i Konjica.

Dva deminera samo su poslednji u nizu onih koji su stradali od zla koje su tokom rata širom BiH sejale sve tri vojske, a koje je od sklapanja mira 1995. odnelo 606 života, od čega 237 dečjih, i to u ukupno 1.739 žrtava minskih nesreća.

U BiH još uvek ima 8.985 sumnjivih mikrolokacija na kojima se, prema najnovijim procenama nadležnih, nalazi više od 84.000 mina, a o njihovom rasporedu najbolje govori ilustracija da je dejtonska granica, osim u Dejtonu, iscrtana i minskim poljima, to jest da se najviše ovih podmuklih ekpslozivnih naprava, neretko sejanih bez ikakvog plana i vojne evidencije, nalazi na teritoriji koja razdvaja dva entiteta – Republiku Srpsku i Federaciju BiH.

Iako strategija koja je na snazi predviđa da se minska polja očiste za tri godine, to je po mnogima nerealan rok, budući da će za to u najboljem slučaju trebati još najmanje desetak godina.

Nadležni tvrde da su minska polja danas veća opasnost nego ranije s obzirom na to da je 21 godinu nakon rata teško znati gde se uopšte nalazila linija razgraničenja. „Stanovnici u Hajvazima, gde se desila poslednja nesreća, rekli su da su na tom području brali gljive, sekli drva, dakle hodali su po minskom polju i ne znajući koja je to opasnost”, rekao je Fahrudin Solak, direktor Civilne zaštite Federacije BiH.

Upravo su poljoprivredni i slični radovi jedan od najčešćih razloga zbog kojih stanovnici BiH rukovođeni borbom za egzistenciju stradaju od mina. Takođe, prilikom deminiranja stradalo je 120 deminera, a 49 smrtno. Posle rata u BiH je bilo sumnjivo 4.200 kvadratnih kilometara, ali je to svedeno na trećinu te površine, to jest na oko 1.145 kilometara kvadratnih sumnjive površine, što je oko 2,3 odsto ukupne površine BiH. „To su sumnje da je tolika površina pod minama, ali je dosta manje uistinu miniranog područja. Ali se 1.145 kvadratnih kilometara uzima kao sumnjivo područje. Strategija će najverovatnije biti produžena do 2024, ali to ćemo tek zatražiti naredne godine”, pojasnio je za „Politiku” Saša Obradović, v. d. direktora Centra za uklanjanje mina u BiH.

Budući da je prvobitno planirano da se godišnje čisti oko 35 kvadratnih kilometara, za šta je potrebno oko 40 miliona evra, uspevalo se očistiti tek 11 ili 12 kilometara, pa je upravo radi toga rok od deset godina za mnoge preoptimističan. U BiH je registrovano 19.205 minskih polja, što je oko 60 odsto od njihovog ukupnog broja, budući da su mnoge mine postavljane bez vojne evidencije. Prema podacima Centra za uklanjanje mina u BiH, procenjuje se da je 1.417 ugroženih zajednica zbog mina, dok je direktno ugroženo oko 545.600 građana BiH, iz čega proizlazi da je svaki sedmi stanovnik BiH u opasnosti.

Prema trenutnim procenama, za čišćenje minskih polja potrebno je još oko 300 miliona evra. Nadležni se žale na nedostatak sredstava za deminiranje, navodeći da jedan metalni detektor – koji puno brže otkriva mine – košta 25.000 evra. BiH ima 26 akreditovanih organizacija koje se bave deminiranjem, a nadležni kažu da se raspolaže sa 1.600 deminera, 57 pasa i 37 mašina.

Autor: Mladen Kremenović

Izvor: POLITIKA