Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Дејан Тадић: Кад подвучемо црту, цео век се ништа није променило

Датум објаве: недеља, 23 септембра, 2012
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/solunac.jpg

Кад смо на прагу 100-годишњице Првог светског ратаналазимо, исто као и онда, многе сличности у давању неприхватљивих услова Србиjи. Овога пута то jе било без Аустриjе и много директниjе.

Вреди се подсетити и тадашње подршке (укључуjући и воjну) коjу jе Берлин дао Аустриjи у слању представке за коjу су били уверени да неће бити прихваћена у Србиjи. Затим се ишло и корак даље па jе 14. jула 1914. године Србиjи послат ултиматум уместо представке. Одговор jе изричито тражен у року од 48 часова како се не би дало времена дипломатском решењу проблема. Цео тадашњи ултиматум jе очевидно тежио да понизи Србиjу и суштински наруши њену самосталност и државност. Зато jе за ултиматум тадашњи британски дипломата Едвард Греj рекао да jе то наjужасниjи документ коjи jе нека држава уручила другоj.

Данашњи Немачки историjски музеj (Деутсцхе Хисторисцхес Мусеум), у коjем jе изложена целокупна историjа Немачке, у делу коjи jе везан за ратна дешавања 1914-1918. године на интерактивноj мапи стоjи да jе Србиjа у рату изгубила 250.000 воjника и око 300.000 цивила. То jе готово упола мање од броjке коjом барата историjска литература. Према проценама српске али и међународне литературе, стоjи да jе Србиjа у Првом светском рату изгубила 1,1-1.3 милиона људи, односно око 26 одсто тадашњег становништва.

КЕЈНЗ О РЕПАРАЦИЈАМА ЗА СРБИЈУ

Како савремени западни свет много више поклања пажње ставивима своjих припадника, навешћу пример тадашњег познатог Џона Меjнарда Кеjнса (1883-1946), професора економиjе на Кембриџу, оснивача модерне макроекономиjе и тадашњег заговорника владине политике интервенисања, према коjоj владе могу да користе фискалне и монетарне мере да би циљано ублажиле економску рецесиjу, депресиjу и експлозиjу. Кеjнз jе више пута у своjим делима упозоравао тадашњу jавност на то да jе Србиjа пропорционално наjвише страдала у Првом светском рату. А, према његовим речима, с обзиром на то да jе тадашња Србиjа била сиромашна пољопривредна земља, основ њене економиjе jе била људска радна снага. Такође jе упозоравао да jе тадашњи систем репарациjе заснован на уништеним материjалним добрима, коjи су тадашње савезничке снаге увеле, ниjе могао адекватно данадокнади српске губитке.

О улози саме Немачке и српским губицима у Другом светском рату jавност готово све зна, и да се за ову прилику може прескочити. Како ми jе намера да кроз сва ова за српски народ трагична дешавања посветим пажњу њеноj економиjи, не могу да пренебегнем чињеницу да jе Хенинг Хенш, као члан мисиjе ОЕБС, у своjоj исповести поводом бомбардовања Србиjе 1999 године рекао дословце да jе Србиjа нападнута због лажи тадашњег министра одбране Немачке Рудолфа Шарпинга. Хенинг Хенш jе лично присуствовао увиђаjу у Ругови, где се десила борба између српских полициjских jединица и припадника ОВК. Према његовом сведочењу, Шарпинг jе лажно представио побуњенике ОВК као цивилне жртве. Та операциjа „Племенити наковањ“ или у Србиjи позната као Милосрдни анђео или НАТО агресиjа, коjа jе траjала од 24. марта до 10. jуна 1999. године, нанела jе Србиjи – поред жртава коjих jе било између 1.200 и 2.500 уз 5.000 рањених –економску штету између 30 и 100 милиjарди долара.

Прошло jе тек неколико дана откако jе Немачки парламент 13. септембра дао услове Србиjи за отпочињање преговора о приступању Србиjе у ЕУ. О тим условима данас свако већ зна и интересантни су готово сви, посебно услов 7, у коjем стоjи обавеза Србиjе о правноj обавезуjућоj нормализациjи односа са Косовом с перспективом да обе пуноправне чланице у смислу ЕУ уговора могу реализовати своjа права и обавезе независно jедна од друге и заjедно.

Да ли постоjи сличност ових услова са условима од 14 jула 1914, коjе jе Аустриjа упутила Србиjи, остављам сваком да протумачи на своj начин, али ћу додати да сличност видим бар у наведеном делу услова броjа 7. Јер оваj услов за Србиjу jе неприхватљив, и то знаjу и Немачка и цео западни естаблишмент.

Ниjе вредело ничега, Србиjа у овом истрориjском тренутку има велику предност jер се оваj пут не ради о претећоj воjноj агресиjи, већ искључиво о политичкоj и економскоj претњи. Србиjа jе на раскрсници да одлучи – или ће без икакве воjне присиле предати све своjе економске ресурсе у туђе руке и jедног дана постати економски роб на сопственоj земљи или ће се окренути себи и, као политички неутрална земља, бити у равноправноj сарадњи са свима коjи такву сарадњу с њом желе.

Србиjа jе после петооктобарских промена 2000. године у потпуности следила све савете и услове коjе jе добиjала из ЕУ, као путу кроз коjи мора да прође да би постала чланица тог савеза. Врло брзо jе приступила свим светским организациjама, међу коjима су и ММФ и Светска банка. Сви они су све време имали прецизне податке шта се у сваком времену дешава и куда се креће Србиjа.

Данас jе Србиjа у дужничком ропству и на неки начин у економским маказама, када више не може ни да се задужуjе. О годишњоj цифри само у каматама коjе Србиjа мора да плаћа знамо само да jе на годишњем нивоу у тренутноj тржишноj вредности приближно вредности српског Телекома, колико су за њега страни инвеститори последњи пут нудили. Свако бар приучен би рекао да jе Србиjу пут ка ЕУ све више само коштао, и да jоj jе све горе.

Критиковао сам досадашњу власт, коjа jе своjу економску политику окретала западним укусима, системски се криjући иза погрешних политичких и економских закона коjи су утрли пут самоубиства српске индустриjе и српског производа. Овде свакако рачунам и вишегодишње погрешно вођену монетарну политику. Међутим, значаjан део кривице приписуjем и свима са стране коjи су интересно чинили да данашња Србиjа овако изгледа.

Нити jе било вредно нити су имали право да у свом кратком животном веку отуђе своjе многовековно срце териториjе за било какву политичку и економску будућност, коjа jе притом неизвесна и за саму Европску униjу. Поред тога, тренутно не видим ништа опипљиво што би ми наговестило да за Србиjу у данашњоj ЕУ има правог места.

Извор: НОВИ СТАНДАРД

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top