Kada je u SFRJ pokojni Titov general i nadriistoričar Franjo Tuđman počeo da umanjuje broj žrtava u Jasenovcu mnogi to nisu shvatali ozbiljno.
Piše: BN
Onda su došle devedesete i Tuđman je upravo na tvrdnji da je u jasenovačkoj fabrici smrti ubijeno manje od 3.000 Srba dobio predsedničke izbore, izbrisao srpski narod iz ustava i pokrenuo rat.
Ovo podsećanje je važno u vreme novog revizionizma koji pokušava da poništi činjenicu da je NDH sa svim njenim institucijama, zakonima i podrškom u tadašnjoj hrvatskoj javnosti bila genocidna. Pošto su Srbi u Hrvatskoj posle etničkog čišćenja u „Oluji“ svedeni na nivo statističke greške, čemu služi novo ubijanje jasenovačkih žrtava?
Izgleda da je cilj Republika Srpska, sudeći po kampanji koju je nedavno pokrenuo jedan sarajevski portal emitujući snimak vladike Jovana Ćulibrka star četiri godine, koji je iz publike na jednom malom skupu iznosio svoje mišljenje o kulturi sećanja o Jasenovcu.
Autor snimka je hrvatski „novinar i borac za ljudska prava“ Drago Pilsel, koji je 2021. napisao nezapaženu kolumnu: „Mit o 700.000 Srba ubijenih u Jasenovcu ruši upravo Srpska pravoslavna crkva“. Uz ciljano recikliranje Ćulibrkovog snimka podgrejana je i Pilselova kolumna.
Sveti arhijerejski Sinod SPC nije mogao da prećuti ovu prljavu igru i izdao saopštenje u kome naglašava da „sa žaljenjem i indignacijom prati medijsku kampanju koju je, reciklirajući jednu staru – inače potpuno netačnu i krajnje štetnu – izjavu o broju srpskih žrtava u genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima na teritoriji NDH, pokrenuo izvesni sarajevski portal …“
Pilsel je odmah odgovorio podrugljivom kolumnom „Doći će dan kada će i Sinod SPC-a znati pisati saopštenja“ u kojoj ponavlja: „Cifra o 700.000 umorenih Srba u Jasenovcu je mitološka, ona je čista izmišljotina, rekao bih i da je nemoralna…“ On smatra nemoralnim i nepotrebnim i podizanje spomenika jasenovačkim žrtvama na gubilištu u Donjoj Gradini.
Pilsel je još jedan od onih koji osporavaju broj žrtava u Jasenovcu od 600.000 do 700.000 koji pominju visoki nemački oficiri tokom Drugog svetskog rata i jevrejski svedoci na suđenju nacističkom zločincu Ajhmanu u Izraelu. Oni jasenovačke žrtve proglašavaju „srpskom mitomanijom“ jer ustaše nisu ostavile uredan popis genocida sa njihovim generalijama na šalteru Nirnberškog suda. Štaviše, ono što je od objekta logora ostalo posle Drugog svetskog rata po naređenju hrvatskog komunističkog vrha je uništeno, a sistematsko iskopavanje gubilišta nikada nije obavljeno. Stanovništvu u okolini logora dat je na upotrebu građevinski materijal srušenih logorskih zgrada. Mnogo je simbolike u činjenici da su kuće oko kompleksa logora smrti u socijalističkoj Hrvatskoj građene krvavom jasenovačkom ciglom.
Naredbodavci i izvršioci genocida nad Srbima u NDH su vatikanskim „pacovskim kanalima“ uz pomoć britanskih tajnih službi pobegli u Latinsku Ameriku. Među njima su bili i Pilselovi preci. Upravo zbog toga za razliku od ogromne većine, manje ili više ozbiljnih, istraživača jasenovačkog stratišta, koji do svojih zaključaka moraju da dolaze posredno preko različitih pisanih, ili neposredno što je sada skoro pa nemoguće retkih usmenih izvora (koji su, uostalom, mogli da govore samo o vremenu svoga stradanja a ne o celokupnom trajanju jasenovačkog gubilišta), ili preko naredaba i smernica koje im se dostavljaju na „primanje na znanje i izvršenje“, Pilsel je do svojih brojeva mogao da dođe iz prve ruke. Neposredno. I to ne o nekoj od faza u razvoju jasenovačke klanice nego o osmišljanju, sprovođenju i pokušaju brisanja tragova (koji, gle čuda, i dalje traju!).
Drago Pilsel rođen je 1962. u emigrantskoj porodici iz NDH u Buenos Ajresu, a prešao je put od mladog ustaše, preko fratra – franjevca i dragovoljca Tuđmanove vojske do predvodnika parade homoseksualaca. Pilselov deda po ocu bio je tvrdokorni ustaša, a otac Adolf Pilses član ustaškog „Hrvatskog oslobodilačkog pokreta“ i neko vreme telohranitelj Ante Pavelića, porodičnog prijatelja. U Zagreb je došao 1989. kao franjevac, a od septembra 1991. ratovao je u 4. brigadi Zbora narodne garde. U martu 1992. upisao je Katolički bogoslovski fakultet u Zagrebu, a diplomirao je na Visokoj evangelističkoj teološkoj školi u Osijeku. Radio je kao novinar i bio jedan od osnivača Hrvatskog helsinškog odbora iz koga je isključen 1997. posle čega je neko vreme živeo u Sarajevu. U Zagrebu je 2002. imao istaknutu ulogu kao predvodnik „prve povorke ponosa“, posle koje je otkrio da je postao i „antifašista“. U kabinetu hrvatskog predsednika Ive Josipovića bio je šef odeljenja za analitiku. Sada je stručnjak za Jasenovac koji vešto prebrojava kosti Srba koje su njegovi preci ubijali, pokrštavali i proterivali. Zamislite kakvu bi samo, opravdanu – podrazumeva se, buru izazvao pokušaj da o broju žrtava u koncentracionim logorima poput Aušvica, Dahaua ili Mauthauzena diskutuje neko od bliskih srodnika bilo kog od arhitekata ili izvođača Holokausta? I to da diskutuje na takav način da broj postradalih dovodi u pitanje! Sigurno je da bi sa gnušanjem osudili takva besprimerna nastojanja ne samo oni čiji su preci – rođaci, prijatelji i zemljaci tamo pobijeni nego i oni čiji su preci te zločine izvršili a koji, uprkos tome što ih spajaju niti krvnog srodstva sa dželatima, imaju zrno sačuvane savesti i osećaja za dobru meru ne samo u građanskom društvu nego i pred zgađenim licem istorije. Bez obzira na to koliko lično bio upoznat i zainteresovan, motivisan i nadahnut da pridoda svoju kunu ovoj raspravi Pilsel, iz gore navedenih razloga, to ne treba da čini. Niti treba da je umnožava na račun jasenovačkih livada užasa, bola i tuge.
Sa Foklanda u franjevce
DRAGO Pilsel je kao srednjoškolac bio „posvećeni hrvatski nacionalista“, koji je neumorno ispisivao grafite protiv Jugoslavije i širio mržnju prema njoj, a po sopstvenom priznanju jednom je i razbio prozor sinagoge. Učestvovao je u argentinsko-britanskom ratu na Foklandima. Zatim je osetio poziv vere i stupio u franjevački red (isti onaj koji je čuvao i podržavao ustaše između dva svetska rata, a zatim i aktivno učestvovao u genocidu nad Srbima).
Izvor: NOVOSTI