ДЕДА ЗАТИРАО СРБЕ, УНУК ЗАТИРЕ ИСТИНУ: Пропагандиста Драго Пилсел прљавом кампањом покушава да опере злочине геноцидне НДХ

Када је у СФРЈ по­којни Титов генерал и надриисторичар Фрањо Туђман почео да умањује број жртава у Јасеновцу многи то нису схватали озбиљно.

Пише: БН

Онда су дошле деведесете и Туђ­ман је управо на тврдњи да је у јасеновачкој фа­брици смрти убијено мање од 3.000 Срба добио пред­седничке изборе, избрисао српски народ из устава и покренуо рат.

Ово подсећање је важно у време новог ревизиони­зма који покушава да по­ништи чињеницу да је НДХ са свим њеним институ­цијама, законима и подр­шком у тадашњој хрватској јавности била геноцидна. Пошто су Срби у Хрватској после етничког чишћења у „Олуји“ сведени на ниво статистичке грешке, чему служи ново убијање јасе­новачких жртава?

Изгледа да је циљ Репу­блика Српска, судећи по кампањи коју је недавно покренуо један сарајевски портал емитујући снимак владике Јована Ћулибрка стар четири године, који је из публике на једном малом скупу износио сво­је мишљење о култури се­ћања о Јасеновцу.

Аутор снимка је хрватски „нови­нар и борац за људска пра­ва“ Драго Пилсел, који је 2021. написао незапажену колумну: „Мит о 700.000 Срба убијених у Јасеновцу руши управо Српска пра­вославна црква“. Уз циља­но рециклирање Ћулибр­ковог снимка подгрејана је и Пилселова колумна.

Свети архијерејски Си­нод СПЦ није могао да прећути ову прљаву игру и издао саопштење у ко­ме наглашава да „са жа­љењем и индигнацијом прати медијску кампању коју је, рециклирајући јед­ну стару – иначе потпуно нетачну и крајње штетну – изјаву о броју српских жртава у геноциду над Ср­бима, Јеврејима и Ромима на територији НДХ, по­кренуо извесни сарајевски портал …“

Пилсел је одмах од­говорио подругљивом колумном „Доћи ће дан када ће и Синод СПЦ-а знати писати саопштења“ у којој понавља: „Цифра о 700.000 уморених Срба у Јасеновцу је митолошка, она је чиста измишљоти­на, рекао бих и да је немо­рална…“ Он сматра неморалним и непотребним и подизање споменика јасе­новачким жртвама на гу­билишту у Доњој Градини.

Пилсел је још један од оних који оспоравају број жртава у Јасеновцу од 600.000 до 700.000 који помињу високи немачки официри током Другог светског рата и јеврејски сведоци на суђењу наци­стичком злочинцу Ајхма­ну у Израелу. Они јасено­вачке жртве проглашавају „српском митоманијом“ јер усташе нису оставиле уредан попис геноцида са њиховим генералијама на шалтеру Нирнбершког суда. Штавише, оно што је од објекта логора остало после Другог светског ра­та по наређењу хрватског комунистичког врха је уништено, а систематско ископавање губилишта никада није обављено. Становништву у околини логора дат је на употребу грађевински материјал срушених логорских згра­да. Много је симболике у чињеници да су куће око комплекса логора смрти у социјалистичкој Хрватској грађене крвавом јасено­вачком циглом.

Наредбодавци и извр­шиоци геноцида над Срби­ма у НДХ су ватиканским „пацовским каналима“ уз помоћ британских тајних служби побегли у Латин­ску Америку. Међу њима су били и Пилселови пре­ци. Управо због тога за ра­злику од огромне већине, мање или више озбиљних, истраживача јасеновачког стратишта, који до својих закључака морају да дола­зе посредно преко разли­читих писаних, или непо­средно што је сада скоро па немогуће ретких усмених извора (који су, уосталом, могли да говоре само о времену свога страдања а не о целокупном трајању јасеновачког губилишта), или преко наредаба и смерница које им се доста­вљају на „примање на зна­ње и извршење“, Пилсел је до својих бројева могао да дође из прве руке. Непо­средно. И то не о некој од фаза у развоју јасеновачке кланице него о осмишља­њу, спровођењу и покушају брисања трагова (који, гле чуда, и даље трају!).

Драго Пилсел рођен је 1962. у емигрантској по­родици из НДХ у Буенос Ајресу, а прешао је пут од младог усташе, преко фратра – фрањевца и дра­говољца Туђманове војске до предводника параде хомосексуалаца. Пилсе­лов деда по оцу био је твр­докорни усташа, а отац Адолф Пилсес члан уста­шког „Хрватског ослобо­дилачког покрета“ и неко време телохранитељ Анте Павелића, породичног пријатеља. У Загреб је до­шао 1989. као фрањевац, а од септембра 1991. ра­товао је у 4. бригади Збо­ра народне гарде. У марту 1992. уписао је Католич­ки богословски факултет у Загребу, а дипломирао је на Високој евангeли­стичкој теолошкој школи у Осијеку. Радио је као новинар и био један од оснивача Хрватског хел­синшког одбора из кога је искључен 1997. после чега је неко време живео у Са­рајеву. У Загребу је 2002. имао истакнуту улогу као предводник „прве повор­ке поноса“, после које је открио да је постао и „ан­тифашиста“. У кабинету хрватског председника Иве Јосиповића био је шеф одељења за анали­тику. Сада је стручњак за Јасеновац који вешто пре­бројава кости Срба које су његови преци убијали, покрштавали и протери­вали. Замислите какву би само, оправдану – подра­зумева се, буру изазвао покушај да о броју жртава у концентрационим ло­горима попут Аушвица, Дахауа или Маутхаузена дискутује неко од блиских сродника било ког од ар­хитеката или извођача Холокауста? И то да ди­скутује на такав начин да број пострадалих доводи у питање! Сигурно је да би са гнушањем осудили таква беспримерна насто­јања не само они чији су преци – рођаци, пријатељи и земљаци тамо побијени него и они чији су преци те злочине извршили а који, упркос томе што их спајају нити крвног сродства са џелатима, имају зрно сачуване савести и осећаја за добру меру не само у грађанском дру­штву него и пред згађеним лицем историје. Без обзи­ра на то колико лично био упознат и заинтересован, мотивисан и надахнут да придода своју куну овој расправи Пилсел, из горе наведених разлога, то не треба да чини. Нити треба да је умножава на рачун јасеновачких ливада ужа­са, бола и туге.

Са Фокланда у фрањевце

ДРАГО Пилсел је као средњошколац био „посвећени хрватски национа­листа“, који је неуморно исписивао графите против Југославије и ширио мржњу према њој, а по сопственом признању једном је и разбио прозор синагоге. Учествовао је у аргентинско-британском рату на Фокландима. Затим је осетио позив вере и ступио у фрањевачки ред (исти онај који је чувао и подржавао усташе између два светска рата, а затим и активно учествовао у геноциду над Србима).

Извор: НОВОСТИ