U opštini Brod na severu Republike Srpske na Dan boraca RS, 14. februara, prikazan je dokumentarni film „Spomenko na vječnoj straži“. Reč je o Spomenku Gostiću sa Ozrena, najmlađem vojniku Vojske Republike Srpske u odbrambeno-otadžbinskom ratu.
On je imao samo 14 godina kada je 20. marta 1993. godine poginuo u rodnom selu Jovići na Ozrenu posle granatiranja muslimanskih snaga. U ratu su mu poginule majka i baka. Prišao je Vojsci Republike Srpske i mnogo starijim od sebe pokazao kako se bori za slobodu i čast otadžbine.
Konjskom zapregom razvozio je hranu borcima na liniji odbrane, ali i spasavao i izvlačio ranjenike i mrtve saborce. I sam je bio dva puta ranjavan tokom rata na Ozrenu. Za sve što je učinio u ratu, posthumno je odlikovan Ordenom zasluga za narod.
Režiser dokumentarnog filma „Spomenko na vječnoj straži“ Milenko Savić je u obraćanju prisutnima posle projekcije filma objasnio nekoliko detalja vezanih za ovaj poduhvat.
– Spomenko Gostić je bio prerano sazreli i odrasli dečak kome je rat otrgnuo bezbrižno detinjstvo. Do sada smo imali 35 prikazivanja ovog filma u kome nema nijedne ružne reči na račun bilo koga niti optužbe, jer ovo je priča o ljubavi jednog dečaka prema svom narodu. Ovo nije komercijalni film i na njegovom dosadašnjem prikazivanju nije prodata nijedna karta. Ipak, zahvaljujući dobrim ljudima, uspeli smo da obnovimo spomenik Spomenku Gostiću u selu Jovići na Ozrenu koje je sada u Federaciji BiH – istakao je Milenko Savić i dodao da ima inicijativa da se u Republici Srpskoj po Spomenku Gostiću daju imena ulica, trgova, škola.
Dan boraca
Veče rodoljubive poezije i prikazivanje dokumentarnog filma „Spomenko na vječnoj straži“ deo su programa obeležavanja Dana boraca odbrambeno-otadžbinskog rata i 214 godina od Prvog srpskog ustanka. Prisutnima u amfitetru Srednjoškolskog centra „Nikola Tesla“ obratili su se predsednik Boračke organizacije Brod Zoran Vidić, Radoslav Kokić u ime Skupštine opštinske boračke organizacije i Ilija Jovičić načelnik opštine Brod.
U filmu govore njegovi meštani, saborci i kum koji je njegov vršnjak. Za sve njih Spomenko je dete Ozrena i mladi heroj kome je podignut spomenik u Doboju ispred pravoslavne crkve. Zanimljivo je da je bilo više pokušaja da Spomenka Gostića nagovore da napusti ratište i ode tamo gde je sigurno i mirno, ali on je sve to odbijao govoreći da će tek kada dođu sloboda i mir na Ozren početi da planira budućnost.
Kada je preko televizije u ratno vreme video dečaka Spomenka Gostića i čuo kako govori, iz Pariza je jedan naš čovek došao na Ozren i predložio mu da ga iz ratnog pakla vodi u glavni grad Francuske. Bez mnogo razmišljanja Spomenko se zahvalio na ponudi, ali nije prihvatio da napusti saborce i Ozren.
U jednom razgovoru s novinarima on je uputio poruku svojim saborcima da se drže hrabro, da ne beže od linije i da se bore kako treba. Te reči maloletnog dečaka mnogima su odjeknule kao preporuka, ali i zavet svima koji su na braniku otadžbine.
Stihovi sa ratišta
U amfiteatrru Srednjoškolskog centra „Nikola Tesla“ tog 14. februara na Dan boraca pre prikazivanja dokumentarnog filma „Spomenko na vječnoj straži“ organizovano je veče rodoljubive poezije trojice pesnika iz Doboja. Prepuna dvorana brodskih srednjoškolaca, članova Boračke organizacije i građana bila je pravo mesto za nastup pesnika Milana Kuzmića, Spasoja Todića i Vasilija Šainovića, članova Književnog kluba „Jovan Dučić“ iz Doboja. Zanimljivo je da su sva trojica pesnika učesnici odbrambeno-otadžbinskog rata i da su mnoge od pročitanih pesama nastale u vreme borbe za slobodu Republike Srpske, što je njihov svojevrsni ratni i posleratni doprinos slobodi Republici Srpskoj.
Autor: B. Miličić
Izvor: Vesti online
Vezane vijesti:
Mile Savić: Spomenko – ime slobode | Jadovno 1941.