„ДЕЧАК ИЗ ЖУТЕ КУЋЕ“ – НАЈШОКАНТНИЈИ РОМАН

„У улози приповедача у роману дечак-сведок прича приче о косовском рату, о jезивим злочинима злогласне ОВК над киднапованим жртвама, о трговини њиховим виталним органима и о трговини људима, о прогону, силовању, о етничким чишћењима, логорима и таjним затворима, о геноциду и таjним гробницама“, рекао jе Миливоjев за „Глас Русиjе“.

Он се нада да ће овим романом утицати на свjетску jавност да покрене истрагу о злочинима у „Жутоj кући“ и истрагу високоорганизованог криминала, када су се у ратном паклу кршила правила ратовања.

„Живе људе су замотавали у бодљикаву жицу и бацали низ брда“, то jе jедно од наjблажих сjећања главног jунака књиге – дванаестогодишњег Србина руског пориjекла коjег су у сред биjела дана отели Албанци и коjи умало ниjе постао жртва „црних трансплантолога“ у по злу чувеноj „Жутоj кући“ на сjеверу Албаниjе, гдjе jе убиjено наjмање 300 људи, углавном Срба.

„Многи угледни извори тврде да су њихови органи били продати у иностранству, што jе омогућило врхушки терористичке ОВК да се невероватно обогати“, истиче Миливоjев.

Он каже да jе, читаjући списак несталих и киднапованих лица на Косову и Метохиjи 1999. године, коjи jе обjављен на саjту Министарства за Косово и Метохиjу и на саjту МУП-а Србиjе, дошао до информациjа о ужасним и тужним судбинама жртава.

„На списку jе 1.128 људи. Међу њима jе било жена и деце, и свештених лица. Губи им се сваки траг…Материjал за роман сакупљао сам разговараjући са сведоцима, са породицама несталих и киднапованих, разговараjући са припадницима Воjске Југославиjе и полициjе коjи су се борили са терористичким групама злогласне ОВК“, наводи Миливоjев.

Он каже да jе читао и оптужнице Тужалаштва за ратне злочине, тумачио их и поредио са причама свjедока, те да jе разговарао и са Албанцима и са „окупаторима“ и дошао до jезивих прича о несталим и киднапованим цивилима.

„Романописац увек има право на фикциjу, али фикциjа за тако добар роман ми ниjе била ни потребна. Биле су довољне приче из живота. Стварност jе толико jезива. И све сам видео као филм“, рекао jе Миливоjев.

Осим разговора са свjедоцима, он каже да се служио и полициjским извjештаjима о терористичким нападима на териториjи Косова и Метохиjе 1998. и 1999. године.

„Нисам jа измислио косовски рат. И мене су НАТО бомбардери и `Црни орлови` гађали бомбама због измишљеног случаjа `Рачак`, у коме су наводно Срби масакрирали Албанце, па сам тумачећи догађаjе у косовском рату лоцирао jедну гробницу. Полициjа и Тужилаштво имаjу информациjе о киднапованом аутобусу 1998. у ком су били рудари копа `Белаћевац`.
Према информациjама сведока, жртве су бачене у бунар на Каљаjи“, истиче аутор романа.

У предговору, коjи jе посвећен бившем тужиоцу Хашког трибунала Карли Дел Понте, он изражава своjу забринутост да jе међународна заjедница „гурнула под тепих“ проблеме „црне транспантологиjе“ на Балкану.

„НАТО jе бомбардовао Србе и тако дао подршку Албанцима да протеруjу и убиjаjу наш народ и да на териториjи наше покраjине ствараjу државу криминала и безакоња, богатством од крађе руда и виталних органа киднапованих цивила. Међутим, ни Албанци ни Срби никада се неће осободити окупатора уколико не буду сарађивали“, наглашава Миливоjев.

Према његовим риjечима, кад проблеме „црне трансплантологиjе“ на Балкану неко жели да „гура под тепих“ то значи да себе или неког штити од глобалног суда и међународне бруке.

Одговараjући на питање како jе одлучио да се бави овом темом, Миливоjев каже да га много тога везуjе за Косово, да му jе маjка са Косова, рођена у Приштини, одрастала у Обилићу, те да га jе инспирисала и судбина неколико хиљада невиних жртава коjе вапе за правдом.

„Потресен судбинама несталих и киднапованих лица почео сам да пишем роман, исповест дечака из `Жуте куће`. Дечак из `Жуте куће` се поjавио да покаже свету да ми нисмо `наjгеноцидниjи народ на свету`. Инспирисала ме jе Карла Дел Понте. Сазнао сам за трагичне судбине жртава и то jе било jаче од мене“, каже Миливоjев.

Он каже да тужилаштво Републике Србиjе мора jавности да откриjе таjне гробнице, као што су обjавили изjаве заштићеног свjедока, припадника ОВК.

„`Извадио сам Србину срце, и даље jе куцало` – та реченица jе потресла људе широм планете. Реч jе о деветнаестогодишњем младићу, жртви. Откривањем гробница Тужилаштво Србиjе би доказало геноцид над Србима и да jе тзв. држава Косово геноцидна творевина, а не Република Српска“, закључуjе Миливоjев.