arrow up

Подијелите вијест:

ДАН ВЕЛИКЕ ТУГЕ, ИСТОРИЈСКОГ СЈЕЋАЊА И ОПОМЕНЕ

Srđan Srećković

БЕОГРАД, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Српски министар за диjаспору Срђан Срећковић рекао jе, поводом 16 година од хрватске акциjе “Олуjа”, да jе ово дан велике туге и историjског сjећања сваког припадника српског народа, jер jе тог дана убиjено неколико хиљада, а 200 000 Срба бруталном силом протjерано са простора на коjима су живели виjековима.

“Оваj дан jе и дан велике опомене за све народе на просторима западног Балкана. Ми таj злочин никада нећемо и не смемо заборавити, да се злочин не би поновио, али jесмо спремни за сарадњу, помирење и обjективно сагледавање прошлости”, навео jе Срећковић.

Он jе у писаноj изjави оциjенио да jе “зато од непроцењиве важности што се ове године `Олуjа` обиљежава након пресуде Хашког трибунала, коjом су кажњени кривци са хрватске стране за jедан од наjвећих злочина у новиjоj историjи”.

Срећковић jе додао да jе Србиjа чврсто опредиjељена да буде лидер у развоjу добросусjедских односа и регионалне сарадње и да jе за европску будућност региона од стратешке важности унапређење политичких и економских веза Србиjе и Хрватске.

“За истинско помирење потребно jе да положаj српског народа у Хрватскоj буде у складу са наjвишим међународним стандардима”, истакао jе Срећковић.

Он jе напоменуо да су проблеми везани за одрживи повратак и економску егзистенциjу Срба у Хрватскоj, постоjање таjних оптужница, реституциjа станарског права, проблеми везани за признавање радног стажа и пензионог осигурања, само неки од проблема са коjима се Срби у Хрватскоj суочаваjу.

“С обзиром на то да Хрватска иде у правцу ЕУ коjа никада неће одустати од стандарда наjвишег степена заштите права националних заjедница, као и на узлазну путању у односима Београда и Загреба, мислим да можемо бити оптимисти у смислу побољшања положаjа Срба на дуги рок”, сматра Срећковић.

Акциjа хрватске воjске под називом “Олуjа” почела у jутарњим часовима 4. августа 1995. године гранатирањем насељених подручjа сjеверне Даламциjе, Кордуна, Лике и Баниjе. Потом су хрватске снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а, а у садеjству са ХВО и Армиjом БиХ, извршиле агресиjу на та подручиjа коjа су била под заштитом УН.

За свега неколико дана са вjековних српских огњишта протjерано jе око 220 000 становника, убиjено су 1 934 лица, од коjих 1 196 цивила и причињена jе огромна материjална штета.

Извор: Srna

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​