Dan pobede – misija ostaje ista

Šta danas predstavlja proslava 9. maja? Šta je za Srbe i Srbiju 9. maj?

“Imate li u rukama akt o kapitulaciji? Poznajete li sadržaj akta?  Pristajete li da potpišete akt?“ – “Da, pristajemo“. Ovo je bio razgovor general-feldmaršala Vilhelma Kajtela i maršala Žukova pre tačno 70 godina u jednoj oficirskoj menzi u Karlshorstu, predgrađu Berlina. Ovim rečima je na tlu Evrope formalno završen najkrvaviji sukob u istoriji sveta. U noći između 8. i 9. maja kapitulacijom Nemačke, pobednici su dosanjali san, sanjan u noćima pod Brestom, Sevastopoljom, Lenjingradom, Staljingradom, Moskvom. Naravno na strani pobednika stajali su i drugi narodi koji su se našli pod nacističkom čizmom, tako da se 9. maja slavilo širom oslobođene Evrope. Zato je danas, možda kao nikad pre, važno podsetiti se značaja 9. maja.

Pre svega, proslava 9. maja, ne znači proslavu pobede jedne ideologije nad drugom. Ovde nije reč o pobedi komunizma nad nacizmom, već o pobedi u zaštiti otadžbine od osvajača. Naročito ako se zna da Sovjetski savez iz 1939. nije Sovjetski savez iz 1945. Naime, 1941. godine dok su nemački panceri bili u Himkiju, predgrađu Moskve, događa se nešto nezamislivo. Na paradi u čast Boljševičke revolucije, održane na Crvenom trgu, Staljin u svom govoru poziva vojnike na odlučnu i odsudnu borbu protiv nacista, ali ne u odbrani komunizma, već u odbrani otadžbine. Tada poziva vojnike da se ugledaju na slavne pretke, Aleksandra Nevskog, Aleksandra Suvorova,Mihaila Kutuzova, Dimitrija Donskog, Kuzme Minjina… heroje carske Rusije. Ti vojnici su odmah nakon parade upućeni na front. Moskva je bila odbranjena.

Dalje, Mitropolit gora Livanskih Ilija poslao je pismo Staljinu u kom je savetovao da budu otvoreni svi hramovi, manastiri, duhovne akademije i bogoslovije. Da se počne sa vršenjem službe Božije. Da se iznese Kazanska ikona Bogorodice, na frontove oko Lenjingrada i Staljingrada. Da ta ikona kasnije prati rusku vojsku sve do ruskih granica. Tako je i bilo. Pred operaciju deblokade Staljingrada  nazvane “Uran“, ikona je proneta kroz same prve borbene redove, kao nekada pred bitku kod Borodina. Takođe, postoje svedočenja da je jedan ruski monah Serafim Viricki, proveo hiljadu dana u bdenju i molitvi radi spasenja Rusije. I mnoštvo je drugih primera, poput onog da je lično Žukov zahtevao da se Berlin osvoji do 6. maja, Đurđevdana i njegovog imendana, koji pokazuju da se nije radilo o ideološkoj borbi, već o borbi ruskog duha sa duhom zapada. Kao 1242, 1612, 1812, 1914, ugrožena je bila cela jedna civilizacija, sa svojim pogledom na svet, sa svojim načinom shvatanja života i smrti, sa svojom filosofijom postojanja… ugroženo je bilo samo biće evroazijca, čiji su koreni u duhovnosti, a ne materijalizmu, i samo zato nije bilo važno to što se ratuje pod petokrakom. Dakle, kada slavimo dan pobede važno je imati na umu, da se ne slavi pobeda srpa i čekića nad svastikom iako je i to neizostavni element 9. maja, već se slavi pobeda ideje nepristajanja na okupaciju, ropstvo i nestanak.

Sledeće, ono što će obeležiti ovogodišnju proslavu Dana pobede, jeste položaj i stav tadašnjih saveznika SSSR. Tako se na bini na Crvenom trgu, neće naći vodeći politički predstavnici SAD, Francuske, Velike Britanije, ali ni onih država koje su stajale na strani pobednika Poljske, Češke, Slovačke… Oni danas stoje na suprotnim stranama, oni danas podržavaju pro-fašistički režim u Ukrajini, oni danas stoje u onim rovovima koji su kopani pre 22. juna 1941. Oni će slaviti Dan Evrope, dan koji je na predlog Nemačke usvojen kao dan sećanja na 9. maj 1950. godine kada je Robert Šuman svojom deklaracijom udario temelje današnje EU. Na stranu to, što se Dan Evrope poistovećuje samo sa državama članicama EU, kao da oni koji nisu deo te nadnacionalne tvorevine nisu Evropa, mnogo je značajnije u kakvom kontekstu se on slavi. Nimalo slučajno 1985. godine, kada je Nemačka polako postajala “lokomotiva evrope“, usvaja se praznik jedne organizacije na čijem čelu stoji Nemačka. Simbolično, 9. maja. A da svetom vladaju simboli i znakovi, a ne reči i zakoni davno je rekao Konfučije.

I upravo u toj simbolici obeležavanja dva različita događaja istog dana, leži ključ razumevanja svega onoga što je bilo, jeste i biće. Sergej Jesenjin za vreme boravka u jednoj evropskoj zemlji, 1922. godine u pismu svom prijatelju piše sledeće:  “Dušu ovde na Zapadu zbog interesa licemerno prodaju za dolar ili kao nepotrebnu robu menjaju za bezdušnost. Neka smo mi i siromašni, neka nas pritiska hladnoća i glad … ali zato imamo dušu koja nije za prodaju“. I nije on jedini koji je govorio o večitom neprijateljstvu zapada prema Rusiji.Od Tjučeva ,koji za vreme Krimskog rata piše da je Rusija u sukobu sa čitavom evropom koja se ujedinila protiv nje, do našeg savremenika Solženjicina koji je u jednom svom intervju istakao da je zapad neprijateljski nastrojen prema Rusiji i kada je ona carska Rusija i kada je komunistička Rusija, prepoznaje se taj večiti sukob Ničeovog “natčovkea“ i Dostojevskovog “svečoveka“. Zbog toga je bitno da se kontekst proslave Dana pobede i Dana Evrope shvati na jednoj ontološkoj osnovi, koja se manifestuje u ova dva jubileja.

Na kraju, šta je za Srbe i Srbiju 9. maj? Pitanje koje za sobom otvara neiscrpan niz pitanja. Neulazeći u ideološku konotaciju 9. maja i šta je ideja komunizma donela,odnosno oduzela srpskom narodu, važno je 9. maj shvatiti kroz drugu prizmu. To je dan, kada je srpski narod, kao i mnogo puta u istoriji bio na istoj strani sa ruskim, boreći se protiv zajedničkog neprijatelja. Ideal slobode i odbrane ognjišta kao nešto oko čega nema kompromisa, je bila nit koja nas je i tada povezivala. Zajednički duh naša dva naroda je tada bio jači od ideoloških razlika i zato sa ponosom treba isticati da je pobeda 9. maja i naša pobeda. Ona je još jedan u nizu simbola duboke povezanosti sudbina srpskog i ruskog naroda.

U vremenu, koje sve više podseća na doba kada su isti bili na istim stranama , potrebno je ostati veran svom duhovnom, kulturnom, istorijskom kodu kako bismo razumeli i potomcima prenosili reči “Slava vam vojnici Velikog otadžbinskog rata. Slava narodu pobedniku. Srećan vam Dan pobede! URA!“

Filip Živanović; Srpski akademski krug