Da se zlo ne ponovi!

Bijeljina-Spomenulo se, ne povratilo se! Uz ovu drevnu izreku, juče je uz prigodnu svečanost osveštano spomen-znamenje za 45 pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini u Gornjoj Bukovici kod Bijeljine, koji su pobijeni 1942-1946. godine.

Brutalnom su ubijeni meštani tog lepog i pitomog sela, koji su imali između 20-30 godina. Tokom Drugog svetskog rata čuvali su svoje i okolna sela od ustaša, štitili svoju imovinu, držali se zakletve koji su dali u Kraljevini Jugoslaviji, a onda su, ni krivi ni dužni, žigosani i bez suda i presude ubijeni. Trebalo je da prođu decenije da se o tom zločinu progovori i da dobiju zasluženo znamenje.

Inicijativu za podizanje spomenika, koji je uradio akademik SKANU Dragomir – Drago Mirković iz Bijeljine u svojoj firmi „Evro mermer“, pokrenuo je meštanin Ljubo Vidaković, a podržali su je mnogi meštani ne samo tog sela.

Da zlo bude veće, u ovom kraju, posle Drugog svetskog rata podignut je spomenik ustaši čuvenom po zlu nad Srbima skoro do kraja rata, koga je potom rođak, moćni kadar KPJ, „proizveo“ u partizana.

„I sam kao osamnaestogodišnjak bio sam osuđen na smrt od komunista 22. novembra 1945. godine, kada su mi streljani otac Savo, invalid iz Prvog svetskog rata i bolesna majka Petra, i još devetoro ljudi, što je moralo da gleda oko 1.500 osoba iz našeg i okolnih sela“, priča devedesetdvogodišnji meštanin Mladen – Mlađo Kalajdžić.

Starina Mladen Kalajdžić seća se da su nove, revolucionarne vlasti na zaprežnim kolima dovezle teško obolelog meštanina Tomu Panića, čije je streljanje naloženo.

„Ubili su ga na kolima, sa dva hica u glavu“, svedoči naš sagovornik. Sve su ovo zločini bez zakonske kazne, ali su su drugi kažnjeni na drugi način, jer ko zlo čini ne može zlu da se nada.

„Asad Grapčević, visoki komunistički funkcioner, rekao je da mene poštede, da nisam kriv, pa sam pretekao. Istina, rekao je da ću imati potomke četnike. Imam pet unuka i pet praunuka. Od partizanske ruke stradalo je sedam nas Kalajdžića, koji smo u najnovijem ratu pokazali ko je rodoljub, a ko nije.“

U Gornjoj Bukovici su posle Drugog svetskog rata bile samo tri kuće koje su se držale Broza i njegove partije. Meštani su juče poručili da je bilo bolje da su davno otvorene priče o ovakvim i sličnim stradalnicima, „što bi doprinelo boljim odnosima među ljudima i čime bi se novo ratno ludilo izbeglo“.

Autor: V.Mitrić

Vezane vijesti:

Zločini u Foči i okolini 1945. | Jadovno 1941.

Vlado Šipčić – poslednji četnik; oružanu borbu je vodio sa …

Radovan Pejanović, ratni komandant Trebinja | Jadovno 1941.