Da nije bio naučnik, Tesla bi bio književnik

Velika ljubav prema književnosti malo poznata strana ličnosti velikog naučnika Nikole Tesle. Znao napamet velike delove iz dela Dantea, Šekspira, Puškina

Da se Tesla nije posvetio pronalascima, bio bi izvanredan književnik“, zabeležio je čuveni američki pisac Mark Tven, koji je dugo prijateljevao sa velikim naučnikom. To je samo jedna od brojnih potvrda koliko je genije iz Smiljana bio veliki zaljubljenik u pisanu i usmenu književnu reč. Od ranog detinjstva oduševljavao se srpskom narodnom poezijom, a kada je kasnije savršeno savladao nekoliko stranih jezika, neumorno je u originalu iščitavao klasike svetske književnosti.

O ovoj manje poznatoj strani ličnosti genijalnog naučnika, istaknuti književni istoričar Vaso Milinčević napisao je knjigu „Nikola Tesla i književnost“.

– Tesla je pored narodnih pesama, delova iz „Gorskog vijenca“ i stihova Zmaja, Jakšića, V. Ilića, znao napamet i čitave odeljke iz Danteove „Božanstvene komedije“, Šekspirovog „Hamleta“, Volterovih dela, Bajronovog „Čajlda Harolda“, Puškinovog „Evgenija Onjegina“ i to u originalu. Njegovo omiljeno delo bio je Geteov „Faust“ kojeg je mogao da recituje skoro od početka do kraja. Takvu sposobnost Tesla je posedovao zahvaljujući tzv. fotografskom pamćenju, bilo mu je potrebno veoma kratko vreme da zapamti desetine stranica nekog književnog teksta – kaže za „Novosti“ Milinčević.

Veliki pronalazač, koji je zadužio svet, nije samo kao čitalac uživao u književnim delima, već je i njima bio duboko inspirisan. Ideja o jednom od njegovih prvih otkrića o rotacionom magnetnom polju iz 1882. nastala je upravo dok je recitovao prolog iz „Fausta“, o čemu je ostavio svedočanstvo u autobiografskom zapisu: „Jednog popodneva, koje je stalno prisutno u mom sećanju, šetao sa s prijateljem gradskim parkom u Budimpešti i recitovao stihove. U tim godinama sam znao čitave knjige napamet, od reči do reči, jedna od njih bio je i Geteov „Faust“. Sunce je upravo zalazilo i podsetilo me na jedan čuveni odlomak.“ Tesla je na nemačkom citirao te stihove, a zatim nastavio: „Kad sam izrekao ove inspirišuće reči, ideja me je ozarila kao bljesak munje i u trenutku otkrio sam istinu. Nacrtao sam štapom u pesku dijagrame, koje sam šest godina kasnije izneo u Američkom institutu inženjera, a moj drug ih je odmah posve razumeo. Slike koje sam video su bile savršeno oštre i jasne i čvrste poput metala i kamena. Zato sam mu rekao: Vidiš li ovde moj motor; pogledaj kako radi u drugom smeru. Hiljade tajni prirode, na koje sam se slučajno spoticao, dao bih za ovu koju sam iščupao iz prirode unatoč svim čudesima i opasnostima s kojima sam se suočavao.“

RODOLjUB I HUMANISTA

Izbor iz Zmajeve poezije Tesla je propratio uvodnim tekstom u kome piše ne samo o pesniku, već i o srpskoj istoriji i o narodnoj književnosti. – Nekoliko Teslinih rečenica o narodnoj poeziji pokazuje oštrinu zapažanja i uočavanja suštinskih kvaliteta naše usmene književnosti. Kao odliku srpskog narodnog pesništva posebno ističe duh „plemenitosti, junaštva i velikodušnosti“, dakle, prevashodno etičke kvalitete. Kao rodoljub i humanista, Tesla je nastojao da američkoj javnosti predstavi svoj narod kao mislilački i pesnički, a ne samo ratnički – kaže Vaso Milinčević.

Kao gimnazijalac Tesla je koristio bogatu biblioteku svog ujaka Petra Nikolaja Mandića, koji je bio prota, a zatim vladika i redovno čitao Renea Dekarta, iako su mu se zbog toga rugali susedni sveštenici. Budući naučnik je, kako kaže, postao njegov učenik i iz dela velikog francuskog matematičara i filozofa „prisvojio temeljni metod u posmatranju života“: „Tu sam se privikao da svoje misli i razmišljanja postavljam na matematički osnov, u matematičke formule, što se nije dalo izraziti u obliku jednačine, to mene nije ni zanimalo. Tim naučnim putem ja sam došao do indukcije u elektrici. Kroz tu prizmu ja čitam i danas srpske umotvorine. To je put nauke.“

Ostalo je zabeleženo da je književnost na njega delovala i isceljujuće. Kada se jednom prilikom, posle završene niže realne gimnazije, na smrt razboleo, iz gradske biblioteke došla su mu do ruke rana dela Marka Tvena (1935 – 1910). Upravo tim delima, ističe, duguje čudesni oporavak koji je uskoro usledio: „Dvedeset pet godina kasnije“, kaže Tesla, u čijoj je laboratoriji kao drag prijatelj Tven bio čest gost, „pričao sam mu o tom doživljaju i zapanjio se videvši tog majstora smeha kako plače“.

U detinjstvu Tesla navodi kako je pomoću literature jačao snagu volje i samosavlađivanja. Posebno izdvaja delo „Sin Abe“, Jožike Mikloša, mađarskog pisca popularnih istorijskih romana, koji je, kako se navodi u literaturi uticao i na nobelovce Mariju i Pjera Kirija.

Koliko je uspevao da istrenira svoju volju putem literature svedoči činjenica da je pročitao svih 80 tomova iz pera Voltera. Imao je, kako je sam govorio, pravu maniju da završi sve što je započeo, pa tako kada je počeo da čita francuskog klasika, doznao je, na svoju nevolju, da postoje tomovi njegovih spisa štampanih sitnim slovima „koje je taj monstrum napisao ispijajući 72 šolje crne kafe dnevno“. „Morao sam to savladati, ali kada sam odložio i poslednju knjigu, bio sam veoma srećan i rekao: nikad više!“

– Postavši već slavan kao pronalazač, Tesla se družio i prijateljevao s brojim piscima i umetnicima – kaže Milinčević.

– U njegovoj laboratoriji, osim Tvena česti gosti su bili nobelovac Radjard Kipling, autor „Knjige o džungli“, poljski pijanista i kompozitor Ignjacije Federevski, a često se susretao s kompozitorima Smetanom i Dvoržakom, inače svojim znancima iz Praga, gde je ranije studirao. Dopisivao se sa Lazom Kostićem i Zmajem, a Janko Veselinović mu je posvetio roman „Hajduk Stanko“.

Poslednjih godina života Tesla se s nostalgijom sećao svog zavičaja. Slikarka Milena Šotra Gaćinović, koja je pred Drugi svetski rat i tokom rata živela u Njujorku, svedoči u svojoj knjizi kako je slavni naučnik više puta tražio od svog prijatelja i zemljaka prote Jovana Krajnovića, da u njegovom hotelu zapevaju gromoglasno ličke pesme iz njihova detinjstva, što je izazivalo nemalo čuđenje hotelske posluge, a prema svedočenju Save Kosanovića, ministra u kraljevskoj izbegličkoj vladi, inače Teslinog sestrića, Teslu je smrt zatekla (7.januara 1943.) sa Vukovom knjigom „Srpskih narodnih pesama“ u naručju. Knjiga je bila otvorena na stranici na kojoj se nalazila pesma „Smrt majke Jugovića“.

PRIJATELjSTVO

Jedan od Teslinih najprisnijih prijatelja bio je pesnik i izdavač Robert Andervud Džonson, koji je ispevao poznatu pesmu „U Teslinoj laboratoriji“. Imajući visoko o mišljenje o Zmaju, Tesla je četiri njegove pesme preveo u prozi i dao ih svom prijatelju, koji ih je „upesmio“ i objavio u svom časopisu. Naslov jedne Zmajeve pesme „Luka Filipov“ Džonson je koristio kao svoj pseudonim. Dvadesetih godina 20. veka Džonson je bio ambasador SAD u Italiji i sačuvana je obimna prepiska između našeg naučnika i Katrin. Milinčević ističe kako su ostala nagađanja o prirodi njihovog odnosa – da li je reč bila samo o prijateljstvu ili i nešto više od toga.

Piše: Dragan BOGUTOVIĆ

Izvor: Večernje Novosti

Vezane vijesti:

Tesla, pepeo

Nova hrvatska podvala: Nikola Tesla je Vlah!

U čast „Nevesinjske puške“