fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Да није био научник, Тесла би био књижевник

Велика љубав према књижевности мало позната страна личности великог научника Николе Тесле. Знао напамет велике делове из дела Дантеа, Шекспира, Пушкина

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/tesla2.jpg

Да се Тесла ниjе посветио проналасцима, био би изванредан књижевник“, забележио jе чувени амерички писац Марк Твен, коjи jе дуго приjатељевао са великим научником. То jе само jедна од броjних потврда колико jе гениjе из Смиљана био велики заљубљеник у писану и усмену књижевну реч. Од раног детињства одушевљавао се српском народном поезиjом, а када jе касниjе савршено савладао неколико страних jезика, неуморно jе у оригиналу ишчитавао класике светске књижевности.

О овој мање познатој страни личности генијалног научника, истакнути књижевни историчар Васо Милинчевић написао је књигу „Никола Тесла и књижевност“.

– Тесла је поред народних песама, делова из „Горског вијенца“ и стихова Змаја, Јакшића, В. Илића, знао напамет и читаве одељке из Дантеове „Божанствене комедије“, Шекспировог „Хамлета“, Волтерових дела, Бајроновог „Чајлда Харолда“, Пушкиновог „Евгенија Оњегина“ и то у оригиналу. Његово омиљено дело био је Гетеов „Фауст“ којег је могао да рецитује скоро од почетка до краја. Такву способност Тесла је поседовао захваљујући тзв. фотографском памћењу, било му је потребно веома кратко време да запамти десетине страница неког књижевног текста – каже за „Новости“ Милинчевић.

Велики проналазач, који је задужио свет, није само као читалац уживао у књижевним делима, већ је и њима био дубоко инспирисан. Идеја о једном од његових првих открића о ротационом магнетном пољу из 1882. настала је управо док је рецитовао пролог из „Фауста“, о чему је оставио сведочанство у аутобиографском запису: „Једног поподнева, које је стално присутно у мом сећању, шетао са с пријатељем градским парком у Будимпешти и рецитовао стихове. У тим годинама сам знао читаве књиге напамет, од речи до речи, једна од њих био је и Гетеов „Фауст“. Сунце је управо залазило и подсетило ме на један чувени одломак.“ Тесла је на немачком цитирао те стихове, а затим наставио: „Кад сам изрекао ове инспиришуће речи, идеја ме је озарила као бљесак муње и у тренутку открио сам истину. Нацртао сам штапом у песку дијаграме, које сам шест година касније изнео у Америчком институту инжењера, а мој друг их је одмах посве разумео. Слике које сам видео су биле савршено оштре и јасне и чврсте попут метала и камена. Зато сам му рекао: Видиш ли овде мој мотор; погледај како ради у другом смеру. Хиљаде тајни природе, на које сам се случајно спотицао, дао бих за ову коју сам ишчупао из природе унаточ свим чудесима и опасностима с којима сам се суочавао.“

РОДОЉУБ И ХУМАНИСТА

Избор из Змајеве поезије Тесла је пропратио уводним текстом у коме пише не само о песнику, већ и о српској историји и о народној књижевности. – Неколико Теслиних реченица о народној поезији показује оштрину запажања и уочавања суштинских квалитета наше усмене књижевности. Као одлику српског народног песништва посебно истиче дух „племенитости, јунаштва и великодушности“, дакле, превасходно етичке квалитете. Као родољуб и хуманиста, Тесла је настојао да америчкој јавности представи свој народ као мислилачки и песнички, а не само ратнички – каже Васо Милинчевић.

Као гимназијалац Тесла је користио богату библиотеку свог ујака Петра Николаја Мандића, који је био прота, а затим владика и редовно читао Ренеа Декарта, иако су му се због тога ругали суседни свештеници. Будући научник је, како каже, постао његов ученик и из дела великог француског математичара и филозофа „присвојио темељни метод у посматрању живота“: „Ту сам се привикао да своје мисли и размишљања постављам на математички основ, у математичке формуле, што се није дало изразити у облику једначине, то мене није ни занимало. Тим научним путем ја сам дошао до индукције у електрици. Кроз ту призму ја читам и данас српске умотворине. То је пут науке.“

Остало је забележено да је књижевност на њега деловала и исцељујуће. Када се једном приликом, после завршене ниже реалне гимназије, на смрт разболео, из градске библиотеке дошла су му до руке рана дела Марка Твена (1935 – 1910). Управо тим делима, истиче, дугује чудесни опоравак који је ускоро уследио: „Дведесет пет година касније“, каже Тесла, у чијој је лабораторији као драг пријатељ Твен био чест гост, „причао сам му о том доживљају и запањио се видевши тог мајстора смеха како плаче“.

У детињству Тесла наводи како је помоћу литературе јачао снагу воље и самосавлађивања. Посебно издваја дело „Син Абе“, Јожике Миклоша, мађарског писца популарних историјских романа, који је, како се наводи у литератури утицао и на нобеловце Марију и Пјера Кирија.

Колико је успевао да истренира своју вољу путем литературе сведочи чињеница да је прочитао свих 80 томова из пера Волтера. Имао је, како је сам говорио, праву манију да заврши све што је започео, па тако када је почео да чита француског класика, дознао је, на своју невољу, да постоје томови његових списа штампаних ситним словима „које је тај монструм написао испијајући 72 шоље црне кафе дневно“. „Морао сам то савладати, али када сам одложио и последњу књигу, био сам веома срећан и рекао: никад више!“

– Поставши већ славан као проналазач, Тесла се дружио и пријатељевао с бројим писцима и уметницима – каже Милинчевић.

– У његовој лабораторији, осим Твена чести гости су били нобеловац Радјард Киплинг, аутор „Књиге о џунгли“, пољски пијаниста и композитор Игњације Федеревски, а често се сусретао с композиторима Сметаном и Дворжаком, иначе својим знанцима из Прага, где је раније студирао. Дописивао се са Лазом Костићем и Змајем, а Јанко Веселиновић му је посветио роман „Хајдук Станко“.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/tesla.jpg

Последњих година живота Тесла се с носталгијом сећао свог завичаја. Сликарка Милена Шотра Гаћиновић, која је пред Други светски рат и током рата живела у Њујорку, сведочи у својој књизи како је славни научник више пута тражио од свог пријатеља и земљака проте Јована Крајновића, да у његовом хотелу запевају громогласно личке песме из њихова детињства, што је изазивало немало чуђење хотелске послуге, а према сведочењу Саве Косановића, министра у краљевској избегличкој влади, иначе Теслиног сестрића, Теслу је смрт затекла (7.јануара 1943.) са Вуковом књигом „Српских народних песама“ у наручју. Књига је била отворена на страници на којој се налазила песма „Смрт мајке Југовића“.

ПРИЈАТЕЉСТВО

Један од Теслиних најприснијих пријатеља био је песник и издавач Роберт Андервуд Џонсон, који је испевао познату песму „У Теслиној лабораторији“. Имајући високо о мишљење о Змају, Тесла је четири његове песме превео у прози и дао их свом пријатељу, који их је „упесмио“ и објавио у свом часопису. Наслов једне Змајеве песме „Лука Филипов“ Џонсон је користио као свој псеудоним. Двадесетих година 20. века Џонсон је био амбасадор САД у Италији и сачувана је обимна преписка између нашег научника и Катрин. Милинчевић истиче како су остала нагађања о природи њиховог односа – да ли је реч била само о пријатељству или и нешто више од тога.

Пише: Драган БОГУТОВИЋ

 

Извор: Вечерње Новости

 

Везане виjести:

Тесла, пепео

Нова хрватска подвала: Никола Тесла jе Влах!

У част „Невесињске пушке“

 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: