Crna uniforma u Jasenovcu

Kakve veze imaju JNA i muzej posvećen fabrici smrti nad kojom su se zgražavali i Nemci.

Najčešći posetioci Spomen-područja „Jasenovac” nisu Srbi već Slovenci. Žitelji dežele dolaze tokom cele godine ali najviše ih je tokom letnjih meseci kada sa kamperima obilaze zemlje bivše Jugoslavije. Poslednje tri godine organizovano dolaze i Francuzi i Nemci koji Balkanom putuju na motorima. Od nedavno spomenik i muzej posvećene koncentracionom logoru posećuju i Kinezi. Njih iz Beograda dovodi jedna turistička agencija.

– Uvek ima posetilaca, auto-put je blizu. Dok je u mestu Jasenovac bila postavljena ploča poginulim pripadnicima HOS-a, sa natpisom „Za dom spremni”, broj poseta je opao.

Ljudi su se verovatno bojali provokacija ali ploča je izmeštena kod Novske, pored miniranog spomenika poginulim partizanima 21. Srpske divizije. Sada je sve po starom –  kaže za „Politiku” jedan od zaposlenih u Spomen-području „Jasenovac”.

Zamolio je da mu ime, kako je rekao, ne navodimo iz porodičnih razloga. Na obećanje da će mu želja biti uslišena, dobronamerno je dodao: „Ne idite do spomenika hosovcima. Vaš automobil ima srpske tablice, pomisliće neko da je provokacija. Policija nadzire pa je moguće da vas legitimišu. Bespotrebno ćete izgubiti vreme.”

Velika poljana, sa tri strane oivičena nasipima, a na sredini se nalazi  betonski spomenik u vidu cveta, uredno je pokošena. Jezerom plivaju labudovi, a nasipom pored Save prolaze pecaroši.

Na parkingu pred zgradom uprave i postavke Spomen-područja „Jasenovac”, u jedno kasno nedeljno popodne bila su parkirana tri automobila registarskih oznaka iz Srbije – Beograd, Smederevo i Niš.

Posetioce na prilazu zgradi sa muzejskom postavkom dočekuju podaci o jasenovačkom cvetu, izgradnji spomenika i njegovom autoru Bogdanu Bogdanoviću.

U mnoštvu, čini se, sporednih  i nepotrebnih informacija navodi se recimo da je Bogdanović bio protivnik nacionalizma u Srbiji i da su zbog toga u ulazu njegove zgrade ispisivane pretnje i pozivi na linč. Od istorijskih činjenica zabeležen je proboj logoraša u aprilu 1945. godine kao i to da su ustaše prilikom povlačenja minirale i uništile sve objekte logora „Ciglana”, gde je podignut spomenik.

A onda, za posetioce iz Srbije i Republike Srpske koja je tu, preko Save, stiže iznenađenje. Navodi se da je Jugoslovenska narodna armija napala Sloveniju i Hrvatsku. To su iskoristile srpske paravojne jedinice koje su okupirale spomen-područje i mesto Jasenovac a sloboda je stigla u sklopu vojno-redarstvene operacije „Bljesak”.

Kakve to veze ima sa fabrikom smrti i zločinima nad kojima su se zgražavali čak i Nemci, posetiocima nije jasno ali uprava kompleksa očigledno smatra da je to važno.

U zgradi sa muzejskom postavkom  predstavljeni su posude za jelo logoraša, nož i viljuška. Tu su cigle i crep koji su napravljeni u Jasenovcu. Na crepu je urezano – Živanović Anđelko, od Đakova, 1943.

Na video-ekranima ponavljaju se snimljene ispovesti preživelih logoraša. Niska tavanica, prigušeno svetlo i zidovi od dasaka obojeni u crno izazivaju teskobu. Posetilac želi što pre da napusti prostoriju u kojoj nedostaju ključne stvari. Maljevi, noževi, srbosjeci.

Nema čak ni jedne jedine fotografije koja bi svedočila po čemu se Jasenovac razlikovao od Aušvica, Dahaua, Bihenvalda. Nema žrtava, nema zločinaca, gomila leševa na obali Save. Kao da to nije  bio koncentracioni logor.

Zaposleni u muzeju to dobro znaju. Ako ništa drugo, mogu da pročitaju zapise iz knjige utisaka. Jedna Iskra je zapisala da sadašnja postavka kao da ima za cilj da umanji zločine ustaša. „Nema fotografija, filmova egzekucija na najsvirepiji način.” Na istoj strani, neko poručuje da „pojedinci u našoj zemlji žele da promene povijest”.

– Na osnovu istraživanja posle rata došlo se do broja od 700.000 žrtava u Jasenovcu. Naš istraživački centar dokumentovao je pisane podatke od oko  82.000 nastradalih.

Ovde radi jedan istoričar iz Beograda koji kaže da su vaši stigli do broja koji je za hiljadu manji od našeg, ovdašnjeg. Spisak je i dalje otvoren i svako ko želi može da dobije i popuni formular sa podacima nekoga ko je nastradao ovde. Ako postoje pisani podaci ili neki dokument i to ime će biti dodato spisku žrtava – kaže čuvar obučen u crne vojne pantalone i crnu majicu.

Na primedbu da nije primereno da čuvar na mestu ustaškog koncentracionog logora nosi crnu uniformu, kao pripadnici HOS-a, klima glavom u znak odobravanja. Slegnuvši ramenima dodao je – subotom nosimo bele košulje.

Autor: Marko Lakić

Izvor: Politika

Vezane vijesti:

Moj put kroz Jasenovac

Slavko Vasić iz Adaševaca, preživeli zatočenik Jasenovca

Knjiga: „Zločini u logoru Jasenovac“