arrow up

Подијелите вијест:

Црква и Степинац у уџбеницима представљени као противници усташа?!

У хрватском уџбенику за 8. разред, Католичка црква у Независној Држави Хрватској /НДХ/ и Алојзије Степинац проглашени су за велике антифашисте, а релативизован је карактер усташког режима?!

Дио текста из хрватског уџбеника за осми разред (фото: Wikipedia/Index)
Дио текста из хрватског уџбеника за осми разред (фото: Wikipedia/Index)

Такав поглед на историју изазива полемику у Хрватској и критике на рачун издавачке куће “Алфа”, која је приредила уџбеник чији су аутори историчари Стјепан Бекавац и Марио Јареб.

“Алфа” је позната као десно оријентисана издавачка кућа, а њена уџбеничка издања популарна су у разним дијеловима Хрватске.

У овом издању Црква је описана као изразито антифашистичка, без икаквог помињања колаборације са усташким покретом и нацистима.

“Велики број хрватских грађана осуђивао је насиље над својим суграђанима, а у томе су највише предњачили млади нараштаји и Црква”, пише у уџбенику, на који се односи велики број критика упућених путем друштвених мрежа.

Контроверзни загребачки надбискуп Алојзије Степинац је у тој верзији историје назван “једним од највећих противника усташког режима”.

Антифашисти се у тој верзији слабо помињу, а избјегнуте су бројне фотографије које биљеже сарадњу Цркве и свештенства са усташама и њемачким окупаторима.

Историчар Хрвоје Класић упозорава за “Индекс” да је навођење Цркве и католичких свештеника у Другом свјетском рату искључиво у позитивном свјетлу – историјски ревизионизам.

Не спорећи да су неки свештеници помагали отпор окупатору, Класић указује да су били бројни они који, не само да су подржали усташе, већ су се активно укључили у њихов апарат власти.

У спорном уџбенику тврди се да је антифашистички покрет растао због изложености “великом италијанском терору”, без помињања усташког терора, а
релативизована су дешавања у медијима и култури за вријеме НДХ.

Извор: СРНА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​