Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Цинизам Загреба према српском културном наслеђу

Датум објаве: субота, 14 јануара, 2012
Објављено у Подриње
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/budimir2.jpg

Захтjев хрватског министра спољних и европских послова Весне Пусић да Србиjа врати Хрватскоj “покрадено” културно благо представља невиђени цинизам и лицемjерjе, jер jе од српског културног насљеђа спашено само оно што jе донесено у Србиjу, каже виши кустос Историjског музеjа Србиjе Милоjко Будимир.

“Оптужити нас, прогнане Србе, да смо покрали своjе иконе и прениjели у Србиjу представља невиђени цинизам и лицемjерjе. Само оно што jе донесено у Србиjу и спашено jе. Дио тога већ jе враћен, а преостали дио треба да се врати када се створе услови, у првом реду безбjедносни”, рекао jе за Срну Будимир, коjи jе приjе рата у Хрватскоj био кустос Музеjа Книнске краjине.

Он jе поставио отворено питање Министарству културе Србиjе зашто не покрене питање споменика културе српске провениjенциjе коjи су уништени у Хрватскоj? “Наjвећи дио уништен jе послиjе прогона Срба у акциjи `Олуjа`. Да jе ово културно благо уништено и неком већем европском народу, тешко да би се могао опоравити”, каже Будимир.

Он наглашава да та чињеница не допире до Весне Пусић, коjа и даље тражи да се врати “покрадено” културно благо, иако jе риjеч о ” reliquiae reliquiarum” /остацима остатака/ jедва неколико стотина икона.

Коментирашући то што jе нова хрватска влада прихватила неке захтjеве Самосталне демократске српске странке /СДСС/, од коjих се jедан односи и на културну баштину и обнову порушених и девастираних српских православних цркава, Будимир закључуjе да ниjе довољно обновити само обjекте, него jе важно “вратити живот”.

“А то значи да ће Хрватска морати промиjенити своj однос према Србима коjи су њени држављани. Са обновом црквених обjеката треба обновити и порушене и запаљене куће, од коjих jе наjвећи дио уништен послиjе `Олуjе` или на подручjима гдjе рата ниjе ни било”, подсjећа Будимир.

Он сматра да би то требало да буде главна тема за вриjеме предстоjећег мониторинга приjе уласка Хрватске у ЕУ, а све би то требало да посматра непристрасна европска комисиjа. “Тек када се врати `жива црква` и обнови живот може се говорити и о враћању културног блага. Али свакако приjе тога треба утврдити гдjе jе завршило културно благо коjе jе послиjе прогона Срба остало у Хрватскоj”, истиче Будимир.

Он указуjе да jе са прогоном Срба из Хрватске дошло и до систематског уништавања споменика културе – да би се уклонили трагови њиховог милениjумског присуства на тим просторима.

Нажалост, како каже Будимир, у Србиjи ниjе постоjало расположење да се покрене домаћа и свjетска jавност да се заштити напуштена споменичка баштина.

“У протеклом периоду духовна баштина ниjе пописана нити довољно законом заштићена. Ако се овоме дода недовољна брига институциjа културе у Хрватскоj, коjе се баве овом проблематиком, може се закључити у каквом се стању данас она налази”, рекао jе Будимир.

Према његовим риjечима, све ово упућуjе да питање српске духовне баштине у Хрватскоj држава Србиjа мора узети у озбиљно разматрање, jер ће се таj проблем поjавити у свим будућим дипломатским преговорима.

“Српска духовна баштина, без обзира у коjоj се држави налази, припада нераскидивоj цjелини националне културе”, истиче Будимир, коjи jе и предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске, са сjедиштем у Београду.

Он подсjећа да jе почетком рата 1991. године формиран у Београду кризни штаб коjи jе имао задатак да из угрожених подручjа измjести поjедине предмете или комплетне ризнице.

“Све што jе учињено изузетно jе мало с обзиром на густину тог духовног и културног насљеђа српске прошлости на териториjама бивших jугословенских република Хрватске и БиХ”, каже Будимир и додаjе да УНЕСКО и друге међународне организациjе нису исказале довољну бригу у заштити споменика српске културе.

“Осим непокретних споменика, страдало jе и покретно културно благо. Осим драгоцjених литургиjских предмета, уништене су циjеле галериjе икона на иконостасима – дjела наjпознатиjих иконописаца и сликара од 16. до 20. виjека. Процjењуjе се да jе заувиjек нестало више од 7 000 икона”, наглашава Будимир и упозорава да jе то умjетнички и духовни геноцид коjи би тешко могао подниjети и неки jачи и броjниjи народ.

“Зато се чини апсурдним захтjев хрватске Владе да се врате иконе и други богослужбени предмети коjи су пренесени у Србиjу, jер представљаjу тобожње `хрватско културно благо`. Ако нису у ситуациjи да откриjу починиоце досадашњих насртаjа на црквене обjекте, како планираjу заштитити то културно благо када би дошло до његовог повратка”, пита Будимир.

Он поставља и питање шта jе са оним диjелом културног блага коjе jе послиjе прогона Срба остало у Хрватскоj и сада му се губи сваки траг?

“У оваквим околностима било би неодговорно испунити ове захтjеве, jер би онаj коjи би ту улогу преузео на себе преузео и саму одговорност. Тим више jер иконе нису само умjетничко благо, оне су и култни предмети и њихов jе власник приjе свега Српска православна црква, а онда и српски народ”, наводи Будимир.

Он поручуjе хрватском министру спољних послова Весни Пусић да покрене питање достоjанственог повратка Срба коjима jе то културно благо припадало.

“Затварати очи пред свим овим чињеницама и изнова дирати у `живе ране` не охрабруjе, него упућуjе да jе риjеч о наставку политике коjа ништа добро ниjе дониjела Србима из Хрватске”, каже Будимир.

Министар спољних послова Хрватске Весна Пусић изjавила jе недавно да jе “у будућим односима са Србиjом важно да се Хрватскоj врати опљачкано културно благо и разриjеше оптужбе за ратне злочине”.

Припремио: Дарко ТЕРЗИЋ

Извор: срна

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top