Брука и срамота јавног сервиса Србије

БЕОГРАД – Док Хрватска и хрвати на сваком месту и на сваки начин где год стигну и могу понижавају, омаловажавају и вређају Србију и српски народ,Јавни сервис Србије,којег финанцира српски народ, се усудио да им у томе и помаже.

На РТС-у је,15.03.2016. године,требало да буде поново приказан дански документарни Филм „15 минута – масакр у Двору“, који се бави злочином почињеним за време „Олује“, али је емитовање изненада одгођено,наводно ради тога,како кажу у РТС-у,што су их замолили продуценти из Данске да се филм не приказује, због безбедности тима из Хрватске који је учествовао у снимању филма ?

Ово је крајње лицемерно објашњење руководства РТС ако се узме у обзир да је филм већ приказан на фестивалима и телевизијама широм света а следеће недеље ће бити приказан и на фестивалу у Хагу под називом „Филмови који значе“.

Удружење банијаца Београд поставља питање руководству РТС,како то да ће безбедност хрватског тима који је суделовао у снимању тог филма бити угрожена само ако тај филм буде поновно приказан на РТС-у,српској јавности,а није им угрожена безбедност кад се тај филм већ годину дана приказује по целом свету или што већ десетак дана са хрватских електронских и штампаних медија не силази расправа о том филму.Зашто РТС има обавезу да води рачуна о њиховој безбедности а да им ту безбедност не може да осигура хрватска држава која је успут чланица ЕУ, и као таква би требала и морала да им осигура безбедност ?

Филм се иначе бави убиством девет душевно болесних и инвалидних особа у Двору на Уни 8. августа 1995, којим се имплицира да су тај злочин починили припадници хрватске војске.

Хрвати сматрају да је филм уперен против њих, да је тенденциозан, површан, спорно им је појављивање генерала Милета Новаковића, консултовање Саве Штрпца, као и то што га је једном десетином финансирао Хрватски аудио-визуелни центар.

Хрвати наравно негирају да су њихове оружане формације тада биле у Двору и злочин приписују Србима,конкретно Црвеним береткама.Међутим, на снимцима данских војника и у службеној белешци хрватског команданта пише да су хрватски војници у време масакра били на само 50 метара од места злочина. Према „Веритасовим” истраживањима, те несрећне људе побили су припадници специјалне извиђачко-диверзантске јединице ХВ, којом је командовао мештанин Двора,Хрват, Матија Ципрић.

Ни двадесет година касније, иако истрагу воде и Србија и Хрватска, није судски утврђено ко су починиоци овог једног од најстрашнијих злочина током рата у бившој Југославији, што је и испровоцирало ауторе да сниме овај документарац.

По ко зна који пут у историји медији у Србији ублажавају тежину хрватских злочина над Србима и покушавају да изједначе одговорност жртава и злочинаца и оправдано се поставља питање зашто и у име чега   се то ради ? Где нам то нестаде самопоштовање ?

Не би нас уопште чудило да „хрватска истина“ поново, по ко зна који пут у историји, постане и наша стварна истина.Не би било први пут да се тезе замењују.

Удружење банијаца Београд је уверено да је емитовање овог филма склоњено ради неког много „важнијег“ политичког проблема,па је ради замајавања јавности убачена безбедност хрватског тима ?

Зар нису највећи скриваоци „тајни“ које сви знамо о злочинима почињеним против Срба, управо сами Срби?

Колико је требало времена да се сазна истина о Јасеновацу и хиљадама других стратишта у Хрватској? Крили смо те податке, на радост „нашег највећег сина свих народа и народности“, све док о томе нису проговорили сами Хрвати спуштајући број страдалих на увредљиво бизарну цифру? Тек тада смо, али више из ината, почели да износимо истину, која је у медјувремену ради протока времена,свима постала невероватна,па чак и нама самима.

Зар нисмо ћутали годинама о албанским злочинима над Србима на Космету ? Зар нисмо крили тајну о учешћу Курта Валдхајма у нацистичким јединицама, које су харале на Козари и побиле никад утврдјен број српске деце? Зашто и због чега и у име чега? Ко је то српским животима трговао у прљавим политичким раскусуравањима и зашто кријемо та имена ?  Зашто ћутимо? Да ли зато што нам можда нико није страдао или, зато што смо кетмани, камелеони, који су изгубили и последње зрнце части. Шта смо тиме потигли? Чији мир,коме и чије то дугове плаћамо животима сопствених сународника, који су недужни страдали?

Удружење Банијаца Београд

Везане вијести:

Хрвати прете филмаџијама

Бранитеље боли истина о масакру