Када је 1944. „Политика” поново почела да излази, у једном од првих бројева на првој страни, објавила је списак 104 стрељана Београђанина. Међу стрељанима били су главни уредник и сувласник Јован Тановић и најугледнији репортер и председник Пен клуба Григорије Божовић.
Један са тог списка је тек у „Политици” прочитао да је стрељан, па су га судије и пресудитељи накнадно пронашли и дотукли.
Иако се никада није до краја предала и заборавила да је новина, „Политика” се тек последње две деценије сетила зашто је основана и шта је објавила у свом првом уводнику пре 112 година.
То је било најуочљивије у време уредниковања Љиљане Смајловић која је објављивала критичке текстове независних интелектуалаца, да су се на једноумље навикнути и од слободе одвикнути читаоци сваки пут питали – да ли ће такве текстове читати и следећег дана.
За разлику од других независних гласила, „Политика” није била гласило секти и истомишљеника.
Неслагање с менаџментом и немоћ да сазна ко је власник „Политике”, Љиљана Смајловић је навела као разлог за своју оставку. Скупштина Политике се одавно не састаје, а непознати власник се не оглашава, па не знамо ко би ту оставку требало да прихвати.
Бојим се, да по обичају, нико не зна оно што сви знају. И то је оно што највише забрињава.
Браните „Политику” од невидљивих прстију и безименог мрака.
Извор: ПОЛИТИКА
Везане вијести:
Бећковић: Србија гата, а други одлучују | Јадовно 1941.
Бећковић: У народу још живи култ пјесника и поезије | Јадовно …
ЕКСКЛУЗИВНО Матија Бећковић: „Господе, помилуј“ (видео …
One Response
Staro pravilo je ako neznaš ko stoi iza određene situacije prati tokove novca dakle ako neko ometa istragu i svedočanstva o zlodelima titoista taj neko je sakriveni titoista !Neverovatno je koliko se zločina desilo neposredno posle rata a i potpm u prikrivenom obliku a nikako da se sve to pravno obradi i prezentuje javnosti da se zna ko i zašto je neko ubijen !