Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Браниоци су напустили град

Датум објаве: недеља, 25 октобра, 2015
Величина слова: A- A+
Трупе одбране Београда, октобар 1915.
Трупе одбране Београда, октобар 1915.

Долазак добровољаца у штаб Одбране Београда дочекан jе са изненађењем jер jе команда била обавештена да jе цео одред изгинуо на Дунавском кеjу

Сремски добровољачки одред после поноћи 7. октобра 1915. године прихватио jе борбу са неприjатељским трупама. У нападу на Дунавском кеjу „на нож”, од куле Небоjша до кафане „Шаран”, тешко jе рањен командант одреда Игњат Кирхнер, а jединица jе доживела тешке губитке од митраљеске и топовске ватре. Само од експлозиjе тешке гранате у Банатскоj улици бр. 40 погинуло jе 40 добровољаца. Током 7. октобра Сремски добровољачки одред тукао се против аустриjских и немачких трупа на београдским улицама и имао jе, од 360 људи, 223 избачених из строjа. А 8-9. октобра 1915. године остаци одреда су на београдским улицама подизали барикаде и засипали аустронемачке трупе у наступању и последњи од бранилаца су напустили Београд. Њихов долазак на Торлак, у штаб Одбране Београда, дочекан jе са изненађењем jер jе команда била обавештена да jе цео одред изгинуо на Дунавском кеjу.

„При последњем повлачењу 1915. оваj одред остаде да брани престолницу и, како су ми причали, изгибе сав до неколико десетина људи. Рањеног Кирхнера изнеше из ватре и спасише”, писао jе о борбама Сремског добровољачког одреда у Београду Перо Слиjепчевић. „Таj jе одред имао срећу да у последњим тренуцима брани сам град Београд од неприjатеља”, писао jе Милош Шкарић. „Борили су се по улицама са неприjатељем и у ужасним уличним борбама готово сви изгинули.  И сам Кирхнер jе био тешко рањен, но га другови изнеше из борбе и спасише. Мали се део добровољаца овог одреда спасао прелазом преко Албаниjе.” Такозвани Одреди жандара основани су током 1915. године, а jуна 1915. године одреди су добили назив „Летећи жандармериjски одред”. Једно одељење овог одреда, снаге 500 људи, било jе у Призрену, друго у Скопљу, треће у Битољу. Људство одреда давали су Срби, бивши ратни заробљеници, наjвише из Лике и Воjводине, као и известан броj добровољаца из САД. До почетка бугарског напада на Србиjу, октобра 1915. године, ова jединица jе као мобилна служила за одржавање реда у Новим областима и за против комитске акциjе у Македониjи. Почетком бугарског напада 1915. године „Летећи жандармериjски одред” постао jе део трупа Нове области и учествовао jе у борбама против бугарских трупа. Од средине октобра 1915. године делови одреда борили су се у Качаничком кланцу против делова 3. бугарске дивизиjе. Дописник париског „Журнала” писао jе да су добровољци жандармериjског одреда „правили чуда од jунаштва”. „Двеста жандарма, крвећи се месец дана, до 14. новембра бранило jе Качанички кланац.” За жандарме у Качаничком кланцу говорило се да се „боре са бугарским оперативним jединицама као рисови”.

Приликом повлачења француске воjске из Македониjе, средином новембра 1915. године, одред се нашао у саставу 8. пука афричких ловаца. Воjвода Јован Стоjковић Бабунски известио jе 17. jуна 1916. године српску Врховну команду да jе у одреду остало jош 118 људи са два наредника, jедним поднаредником и пет каплара и да се код њега у одреду налазе и воjвода Цене Марковић и стари воjвода Стева Недић Кела, коjи jе и тешко рањен. „Летећи жандармериjски одред” тада jе стављен под српску Врховну команду, али jе она 14. септембра 1916. године наредила да се одред не уводи у борбу, „пошто jе за њега резервисана нарочита улога за коjу ће следовати накнадно наређење.”

Под надзором српске Врховне команде, током 1915. године формирана су два добровољачка батаљона коjа су дала институционални оквир, у оквиру коjег су се прикупљали и организовали добровољци 1915. године. То jе био начин да се избегну оне слабости у деловању коjе су примећене у организациjи четничких одреда током борби 1914. године, а коjе jе уочио маjор Воjин Поповић, у свом писму српскоj Врховноj команди jуна 1915. године. Добровољачки одред коjи jе основан краjем септембра 1915, а коjи jе броjао више од 3.500 људи, показао jе измењену структуру људства у добровољачким jединицама, што jе била последица већег укључивања Срба из Аустроугарске у српски добровољачки покрет током 1915. године.

Веће укључивање аустроугарских Срба у српску воjску свакако да jе било последица победа српске воjске у лето/jесен 1914. године. У прегледу добровољаца Добровољачког одреда из марта 1916. године на Крфу, када jе броjно стање jединице после повлачења преко Албаниjе и током опоравка на овом грчком острву износило 1.894 људи, видљива jе структура људства Добровољачког одреда.

Пише: Милан Мицић

 

Књига се може наручити од издавача: РТС издаваштво и Банатски културни центар, Ново Милошево, тел. 011/655-27-35, e-mail: izdavastvo@rts.rs

 

Извор: Политика, понедjељак 19. октобар 2015., стр. 22

 

Везане виjести:

Фељтон: Добровољци српске воjске (1)

Фељтон: Добровољци српске воjске (2)

Први свjетски рат – Јадовно 1941.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top