arrow up

Подијелите вијест:

Борислав Комад: Крижом против крста

Својом изјавом београдски надбискуп Станислав Хочевар, намерно или не, насрнуо је католичким крижом на православни крст

Борислав Комад
Борислав Комад

Увек притајене оцене Ватикана и њихових представника о разноразним догађајима широм планете ваља тумачити између редова, а не у прецизним редовима.

Понекад, међутим, што се заиста ретко дешава, отворе карте до краја.

Београдски надбискуп Станислав Хочевар јасно и гласно поручује како не „види ништа чудно“ што је владику Николаја Велимировића упоредио с кардиналом Алојзијем Степинцем!

Он је, дакле, у исту раван поставио православног владику, заточеника нацистичког логора Дахау, с ратним злочинцем, послушником усташког поглавника Анте Павелића, слуге Адолфа Хитлера, који је милионе људи, жена и деце заточио и побио у нацистичким логорима смрти.

Својом изјавом београдски надбискуп Станислав Хочевар, намерно или не, насрнуо је католичким крижом на православни крст.

Али и од тога има горе. „Питамо се због чега верници Католичке цркве у Србији морају да подносе терет нерешених проблема чији су епицентри изван Србије“ – поентирао је београдски надбискуп.

Ту је, мора се признати, у праву. Епицентри застрашујућих злочина над српским народом у Хрватској за време Другог светског рата били су у наказној усташко-фашистичкој „њиховој лијепој“ кад је уморено безмало милион Срба, Рома и Јевреја, али то, према београдском надбискупу, не би требало да узнемирава Србију, јер она, забога, није била у епицентру збивања, па зато – порука је овог пута у редовима а не између редова – нема разлога да се меша у оно што се није дешавало на њеној територији, иако је српски народ у НДХ платио највишу цену.

Толико о њему и његовим ставовима, који су више него антихришћански.

Српска православна црква реско се огласила на непримерено упоређивање српског владике Николаја Велимировића, жртве нацизма, с пронацистичким злочинцем Алојзијем Степинцем, одржавши му православни час етике.

Схватајући, ваљда, како је направио „грешку у корацима“, Хочевар је, брже-боље, „великодушно“ понудио дијалог са Српском православном црквом.

Дошло до правог дијалога или не, иако после свега није неопходан, Станислав Хочевар би као хришћанин морао да схвати како „онај горе“ – ако у њега заиста верује – добро зна шта су у вихорним временима починили и учинили они испод крижа, а шта они испод крста.

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести:

Кардинал Пуљић разгневио Републику Српску

Пуљић: Хрватска да исправи грешку потписивања Деjтона

Раковић: Изјава кардинала Пуљића на трагу националне …

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​