Борис Беговић: Час правне анатомије

У четвртак, 30. марта 2017. године на Правном факултету Универзитета у Београду одржана је конференција „Правни поредак независне Државе Хрватске“ на којој су наставници тог факултета изложили реферате усредсређене на спознају елемената правног поретка НДХ. Доносимо текст уводног обраћања професора др Бориса Беговића.

Пре нешто мање од десетак година, професор Иво Голдштајн са Загребачког универзитета устврдио је да Независна Држава Хрватска није биле ни независна, ни држава, хрватска.

Та тврдња је заинтригирала нас неколико са Правног факултета Универзитета у Београду, нарочито тврдња да НДХ није била држава, и тако се, пре скоро три године, родила идеја о данашњој конференцији – конференцији „Правни поредак НДХ“.

Циљ данашње конференције је спознаја правне анатомије Независне Државе Хрватске: њеног правног костура, мишића, свих осталих елемената грађе њеног поретка и њихова међусобна веза.

Хипотеза коју смо поставили на почетку нашег истраживања јесте да је НДХ била држава и због тога смо и у наслову конференције ту творевину означили у складу са правописним правилима који се користе за званичне називе држава.

Наша конференција јесте својеврстан час анатомије, попут оног „Часа анатомије доктора Тулпа“, који Рембрант насликао пре скоро четири века (1632), и са тим часом има доста заједничког. И ми смо, попут доктора Тулпа и његових ученика, усредсређени искључиво на анатомију мртваца на обдукцијском столу и занемарујемо све друге ствари које могу да одврате нашу пажњу. И ми добро знамо, попут доктора Тулпа,  да су за успешну обдукцију потребни: оштар скалпел, мирна рука и широко отворене очи.

Постоје, међутим, ствари које се разликују. Не постоји доктор Тулп на нашој конференцији. Не постоји нико који је направио стотине обдукција оног мртваца који лежи на нашем обдукцијском стилу. Не постоји анатомски атлас тог мртваца – ми данас почињемо да га правимо. Сви смо ми ученици, који се међусобно испомажу у овој мукотрпној обдукцији.

Постоји још једна битна разлика. За доктора Тулпа и његове ученике није било битно ко је био мртвац. Нити су знали, нити их то је интересовало. А ми мртваца на нашем обдукцијском столу знамо јако добро. Знамо и ко је био, и како је настао, и како је скончао, и колико је мртвих иза себе оставио. А знамо да се данас јављају и доктори Франкенштајни који би да га оживе, поносно носећи црне кошуље, бодро подижући десну руку на поздрав и поручујући да су спремни.

Све то, неминовно, ствара снажне емоције. А емоције приликом обдукције нису савезник. Скалпел се тупи, рука дрхти, а очи се затварају. Верујући да су емоције у сваком од нас веома снажне, сматрам да је изузетно битно да нас оне не омету у нашој данашњој обдукцији. Стога предлажем да устанемо, да се у ћутању присетимо свих жртава Независне Државе Хрватске и да емоције, барем за данас, закопамо дубоко у себи.

Мислим да час анатомије може да почне.

Борис Беговић

У Београду одржана конференција „Правни поредак Независне Државе Хрватске“