arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Бојанић: Филм који сваки Србин треба да погледа

Погледах синоћ документарни филм ,,Завештање“, аутора Ивана Јовића емитован на другом програму РТС-а.

Изузетан документарац, заслужио је да буде приказан у ударном термину на РТС1, и то у више термина.

Врло мало људи зна за те стравичне злочине а ту нам је и суштински проблем. Да је мало више разума и трезвене свести овај документарац би требао да погледа и сваки ђак осмог разреда и средњошколци.

Овај филм је жива реч сведока без наратора и фотографија. Срећом снимљен у задњем часу.

Мало је људи који су живи сведоци а млади треба да знају и чују шта се догодило.

Документарни филм „Завештање“ редитеља Ивана Јовића, састављен је од сведочанстава људи који су преживели геноцид, Покољ у Независној држави Хрватској у периоду од 1941. до 1945. године.

Невероватно вредан документарац и невероватно потресно сведочење преживелих од усташког геноцида. 

Зато нам је потребно сабрање и ново уједињење.

Морамо да радимо на новом националном програму који немамо од Начертанија и да више радимо по питању Српске историје у свим крајевима где живе Срби, а не да гледамо и ћутимо на прекрајања и отимања историјских чињеница. Ту морамо бурно и гласно да реагујемо, да нас и свет чује (као што чује и оне који краду и кривотворе).

Данас нам умањују број жртава у Јасеновцу и Јадовну.

Зашто?

Зар јаме које нису истражене могу да говоре? Ту и јесте српска трагедија.

Нама је потребно што  више оваквих филмова, документараца, књига и часописа преведених на стране језике.

Главна жеља Хрвата је да се о њиховом колективном злочину ћути, у овом времену када се скрнави и лажира број српских жртава, а у томе им и ми сами помажемо нашом ћутњом. Њихов циљ је да нико ништа не говори, да се нигде о њему не пише, а наша треба да буде супротна, да се о томе прича, расправља и што је најважније пише, јер само писани траг остаје за века и векова а чињеница и извора имамо на претек… а тек колико неоткопаних јама.

Све оно негативно, патолошко и злочиначко што је карактерисало нацифашизам и његове слуге достигло је врхунац у геноциду над децом.

Тај злочин је и најболнији, њега требамо ставити у фокус страдалаштва и патње.

Убијајући нејач, крвници су показивали најмрачнију страну свога бића. На најсуровији начин уништавали су животе дечака и девојчица, од којих су многи били још у пеленама. Све ово мора да се зна и светска јавност упозна, то треба да буде наш циљ. Штампање књига на свим светским језицима, филмови, документарци за које мора бити новца.

Ту је можда и кључ нашег опстанка. У истини, чињеницама и знању.

Ти усташки зликовци су децу стрељали у сталку и пеленама, бебе су набијали на бајонете, коље и шиљате летве од плотова, клали ножевима, брадвама и секирама, спаљивали у кућама и крематоријуму, на Градини код Јасеновца кували у котловима за справљање сапуна, завезану у џакове бацали у реке и бунаре, живу отискивали у шпиље и пећине, гушили цијанкалијем и тровали каустичном содом, сатирали глађу, жеђу и хладноћом.

О томе требамо писати и расправљати а не о броју жртава, одавно истраженог и утврђеног. Он може бити само већи од 700.000 одавно записаног у уџбеницима.

Требамо се угледати на Јевреје, и од њих учити. Можда је за то касно али овакве приче сведока су нам веома потребне.

Овај филм је од велике вредности, и зато га треба погледати сваки Србин и сваки човек без обзира којој нацији припадао, идеологији и коју веру исповедао.

Ђорђе Бојанић, историчар

Главни уредник сајта Српска историја

Везане вести:

Бојанић: ШТА ИМА ЛОШЕ У ТОМЕ ДА СЕ ИМЕНУЈЕ ГЕНОЦИД …

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Sadržaj

Autorica Zdenka Novak, rođena 26. novembra u Zagrebu u imućnoj jevrejskoj obitelji, istinitu

Izrael

“Što je u jednom imenu?”, kaže Julija kad čuje da je Romeo jedan

Zagreb

U Zagrebu nakon četiri godine! U početku sam osjećala samo umor i neku

S partizanima

Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika. Iako

Na Sušaku

Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela sam

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu. Ja

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako skroman

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je produžio

Pariz

Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi je

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​