Bojanić: 9. MAJ – DAN POBEDE… I EVROPE

Dan pobede nad fašizmom i nacizmom

U znak sećanja na žrtve fašizma u toku Drugog svetskog rata, u svetu i Evropi obeležava se, 9. maj – Dan pobede. Tada se obeležava i Dan Evrope, dan kada je 1955. godine stvorena današnja zajednica evropskih naroda.

9.maj, osim što je Dan Evrope, obeležava se i kao Dan pobede, jer je na današnji dan, završen Drugi svetski rat, najkrvaviji sukob u istoriji čovečanstva u kome je nestalo oko 55 miliona ljudi od čega su gotovo 31 milion civili a ranjeno je oko 35 miliona ljudi. Rat je vođen na teritriji tadašnjih 60 država.

Toga dana 1945. godine, nekoliko minuta posle ponoći, u razrušenom Berlinu, potpisan je akt o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke.

Danas, 9. maja u 12:00h je polaganje venaca na, spomeniku Sovjetskim pilotima kraj logora Crveni krst, Niš. Tačno u 12:44, „Besmrtni puk“ sa tog mesta polazi ka centru grada gde će biti položeni venci na spomenik oslobodiocima Niša.

BESMRTNI PUK predvodiće legendarni general Vladimir Lazarević koji će se na kraju manifestacije obratiti u ime svih nas!

O SPOMENIKU SOVJETSKIM PILOTIMA…

Sovjetski vojnici poginuli su 7. novembra 1944. god (identifikovane su 23 žrtve),  mesec dana posle oslobođenja Niša, u dejstvima američkih aviona na kolonu sovjetskih vojnika i avio eskadrile koja se nalzila na niškom aerodromu.

U Berlinu je nešto posle ponoći 8. maja, odnosno prvih minuta 9. maja 1945. godine potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke.

U ime Nemačke akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.

Vojna parada povodom Dana pobede, pod nazivom „Odbrana slobode“, biće održana 10. maja, na Bulevaru Nikole Teslle u Nišu, sa početkom u 11č. Planirano je učešće više od 4.000 pripadnika Vojske Srbije i MUP-a, oko 300 borbenih i neborbenih vozila i sistema i oko 40 vazduhoplova.

Prvi put u javnosti bitiće prikazani najmoćniji ruski borbeni helikopteri koje na zapadu nazivaju “đavolje kočije” i ,,ubice tenkova“.

Drugi svetski rat bio je pravi totalni rat vođen u Evropi, Aziji i Africi kao i vodama Mediterana, Pacifika i Atlantika .

Na 73. godišnjicu Dana pobede, biće održana vojna parada u Moskvi, na paradi će učestvovati 72 avion i helikopter za svaku godinu od završetka rata.

Danas će u ukupno 26 ruskih gradova biti organizovane parade povodom 73. godišnjice pobede nad Nemačkom u Drugom svetskom ratu.

Za Rusiju nema dileme… 9. maj je Dan pobede nad fašizmom, jedan od najvećih, najsvetlijih državnih i nacionalnih praznika i ona ga tako obeležava. Dan Evrope u Rusiji gotovo niko ne pominje.

Dan Evrope

Prvi koraci ka ujedinjenju evropskog kontinenta i formiranja današnje Evropske unije učinjeni su 9. maja 1950. godine. Na samitu lidera EU 1985. odlučeno je da se 9. maj slavi i kao Dan Evrope.

Tadašnji ministar spoljnih poslova Francuske, Rober Šuman predložio nekadašnjim ljutim neprijateljima Francuskoj i Nemačkoj da uspostave zajedničku organizaciju kojoj će poveriti upravljanje proizvodnje uglja i čelika.

Kapitulacija Japana

U toku leta 1945. godine nastavljena je borba SAD i Velike Britanije protiv Japana. Dobro utvrđeni i skriveni u džungli, Japanci su se žestoko branili. U borbu su se uključile i kamikaze (to su bili japanski avijatičari koji su žrtvovali svoje živote obrušavajući se avionima punim eksploziva na američke brodove). Amerikanci su trpeli velike gubitke. Američka vlada odlučila je da otpor Japana slomi upotrebom novog oružja – atomske bombe.

Iz bombardera B – 29 (“super tvrđava“) bačene su 6. i 9. avgusta 1945. godine dve atomske bombe, jedna na Hirošimu, druga na Nagasaki. Suočen sa ogromnim stradanjem civilnog stanovništva, japanski car Hirohito i njegova vlada potpisali su kapituaciju 2. septembra 1945. godine.

Time je završen Drugi svetski rat.

ŽRTVE U DRUGOM SVETSKOM RATU

Smatra se da je u Drugom svetskom ratu stradalo oko 60 miliona ljudi. Zbog te srazmere Drugi svetski rat se često navodi i kao primer totalnog rata. Broj ranjenih bio je višestruko veći, što ovaj rat čini najkrvavijim sukobom u istoriji čovečanstva.

U Evropi je poginulo oko 40. miliona ljudi, a u čitavom svetu oko 60. miliona ljudi… najveći broj su bili civili.

Nemaca je stradalo oko 5,5 miliona. Rusa (SSSR) oko 20. miliona,

Jugoslovena oko 2 miliona, od toga Srba oko 1.8 miliona.

Priredio – Đorđe Bojanić

Izvor: