Bojanić: 02. maja možda i naučimo da više i trezvenije cenimo sopstvene žrtve

02. maja,  ako nam se desi da nas proglase za genocidan narod na Generalnoj skupštini u UN… verovatno će se pokrenuti konačno i ,,lavina“ istine i sa naše strane.

Zar nije onda bilo genocida i u Bratuncu, Jasenovcu, Dragincu, Kragujevcu, Kraljevu, Mačvi…?

Veliko je pitanje zašto rezoluciju donosi Generalna skupština, a ne Savet bezbednosti UN… ali, i to je jasno (Ruska Federacija i Belorusija su suspendovane)?

Ali, možda iz toga naučimo da više cenimo sopstvene žrtve, zločine i počinjeni genocid nad srpskim narodom koji je počinjen u par navrata samo u 20. veku nad Srbima.

Decenijama smo ćutali, kao da se ništa nije desilo… i u dva navrata prigrlili sopstvenog dželata i prihvatili ga za brata u prividnom jedinstvu i slozi i 1918. i 1945 godine.

Hrvati su zacrtani posao završili 1995. god, podržani od zapadnih sila.

Sada pokušavaju, verovatno da se reše Republike Srpske (i da je ugase kao ,,genocidnu” tvorevinu) kroz donošenje rezolucije o genocidu u Srebrenici (zločina je svakako bilo, na obe strane, i daće Bog da se nikada više ne ponove).

Zamislite, a mi smo narod nad kojim je u tri navrata izvršen genocid koji mi Srbi nismo umeli niti imali snage da ozvaničimo kao što su to uradili posle Drugog svetskog rata Jevreji kroz Holokaust (mi nismo mogli zbog ,,bratstva i jedinstva” sa sopstvenim  dželatom i ,,voljenim” Titom.

Zato danas svi znaju za jevrejske žrtve i Holokaust i šest miliona stradalih ( a ima ih popisano oko četiri ipo miliona), zamislite da neko dirne ili umanji njihove žrtve?

Oni imaju i svoj naziv za žrtve, kao što imaju i Romi (Porajmos ili Samudaripen) , a mi ni naziv nemamo već se naše žrtve svrstavaju pod Holokaust.

Naši gimnazijalci kroz razne projekte više istražuju, pišu i uče o žrtvama jevrejskog naroda nego žrtvama srpskog naroda kroz istorijat stradalih porodica).

To je svakako uspeh Jevreja, da što više ljudi sazna o njihovom stradanju (kroz svoj metodički primer i realizaciju kroz projekte, svaka čast), i to trebamo praktikovati i za srpske stradalničke porodice, što treba da nam bude u fokusu isto kaš što su jevrejske žrtve fokus Jevrejskog naroda.

Na tome trebamo da radimo i fokusiramo se… to je suština našeg opstanka kao i jevrejskog naroda.

Nemamo decenijama ni Mauzolej za sve srpske stradalnike u genocidima, kao što imaju Jevreji (Jad Vašem) i Jermeni (Mauzolej na brdu Cicernakaberd u Jerevanu), srećom počelo se glasno pričati i o izgradnji Mauzoleja u Srbiji.

Sve ovo oko ,,genocida” u Srebrenici i izglasavanja  na Skupštini UN, neko ,,mudro” i ciljano instalira da unese nemir i sukobe, a mi smo bukvalno jedan bratski narod, samo razdeljen u dve vere. A kada se zlo umeša dođe do ovakvih neželjenih događaja, koji moraju da se smire… i koji ka dobrom ne vode.

Dobro je da konačno u Srbiji možemo u zadnjih desetak godina da govorimo i pišemo slobodno o zločinima nad srpskim rodom, prvi put je pre par godina snimljen igrani film Jasenovac” a i ,,33 Anđela” i ,,Stradanje Srba u Karašjoku”… koji jasno govore o zločinu nad Srbima i srpskom decom.

Neverovatno je da i dalje po našim institucijama, pojedini istoričari (koji su u velikoj manjini sa takvim stavovima) a i pojedinci (srećom u ogromnoj manjini) iz SPC ,,mudro” smanjuju broj srpskih žrtava u Jasenovcu, kao da im je to jedini cilj i muka koju moraju da sprovedu… i vode se Tuđmanovim brojevima i narativom (da je stradalo od 86.000 popisanih žrtava do najviše 130.000 u Jasenovcu… a davno utvrđeno i prihvaćeno 700.000 stradalih u Jasenovcu, odnosno preko 800.000 Srba u NDH od strane Hrvata/ustaša).

Naravno, da svako ima pravo da iskaže svoj stav,  istraživanja i uverenja, i to moramo da poštujemo ali ne i da uvažimo kao činjenicu.

Ali, mi nije jasno što u to diramo, ono što već utvrđeno stoji decenijama u udžbenicima.

Jedino to umanjenje odgovara Hrvatima, time i brišu deo njihovog genocida i zločina.

To me iskreno i ne čudi od tog naroda koji je imao i logore za srpsku decu.

Danas je Hrvatska skoro etnički čista od srpskog naroda. Ko je sve te zločine sprovodio i dozvolio?

To je naša velika sramota, o kojoj se i dalje ćuti… srećom da polako skupljamo snagu da istinu iznesemo bez rezerve.

Mi imamo i dan koji je Zakonom o državnim praznicima u Srbiji 22. april ustanovljen kao Dan sjećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svjetskom ratu, a obilježava se u spomen na 22. april… i tu se nigde ne spominju Srbi i Srbija… a znamo da je Holokaust naziv za žrtve Jevrejskog naroda (od kojih mi trebamo samo da učimo kako se pristupa i uči o kulturi sećanja).

Moramo da imamo i Dan Srpskih žrtava genocida, a što ga nemamo, to je veliko pitanje.

U Beogradu imamo i Muzej žrtava genocida (radi od 1995.god), pitam se kojih žrtava?… Valjda je ispravno da se zove Muzej žrtava genocida srpskog naroda… ili možda grešim.

Imamo i aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića (koji trenutno čini veliki pregovarački napor da se rezolucija o Srebrnici ne izglasa i usvoji na skupštini UN, ali to je vrlo teško) koji je i sam iz porodice nad kojom je izvršen genocid od strane hrvata-ustaša u Drugom svetskom ratu.

To govore i podatci iz dvotomne studije „Jadovno – Kompleks ustaških logora 1941.“ autora dr Đure Zatezala, koji govore o stradanju Srba iz sela Čipuljić kod Bugojna na području kompleksa logora Gospić – Jadovno – Pag. Među žrtvama, na popisu se nalaze i imena Anđelka, Ilije i Steve Vučića. Anđelko je deda sadašnjeg Predsednika Srbije, o tome je prvi javno govorio pre osam godina Dušan Bastašić, predsednik udruženja Jadovno 41.

Velika je šteta što nismo uspeli u dva navrata da u našem srpskom parlamentu izglasamo rezoluciju o genocidu nad srpskim narodom u NDH… kao da ne želimo da povredimo sopstvenog dželata… ili zbog jakog pritiska i uslovljavanja sa zapada. Jasno je i u kakvoj smo nezavidnoj situaciji i kakvo nam je okruženje.

Bukvalno su pretnje sa tri strane (Kosmet, Bih, Vojvodina, ,,Sandžak”)… a u tome još i odmaže deo srpske opozicije za koje je Kosmet repena stvar, da je u Srebrenici izvršen genocid i da Vojvodina ima svoje pravo za otcepljenje), problem imamo i u Rapkoj oblasti… naravno, da je za sve to potrebna ogromna mudrost i politički balans.

Mnogi čekaju da bilo gde prsne i izbiju sukobi i da se svale kao hijene na nas… i da otpočnu sa onim što su davno zamislili da Srbiju svedu na ,,Beogradski pašaluk”.

Zato pamet u glavu i mudro!

Braćo, moramo da se ujedinimo, jedino tako možemo opstati u ovim turbulentnim i teškim vremenima kada se zlo nadvilo nad nama… jedimo mir nema alternativu. I da gledamo samo naše Srpske sopstvene interese… i da pokušamo da hodamo po toj tankoj crvenoj liniji, sve dok uskoro ne stignu bolja i trezvenija vremena.

Sva ova gore navedena pitanja od Mauzoleja, naziva za srpske žrtve stradale u NDH i izglasavanja u Skupštini rezoluciju o Genocidu nad srpskim narodom, moramo što brže da sprovedemo i realizujemo… inače, ne piše nam se dobro… i od Boga i od onih anđela koji sa neba gledaju u nas.

JEDINI SPAS NAM JE SLOGA I NOVO SABRANjE… bez upliva stranog uticaja i njihovih pomagača i plaćenika.

NAROD SRPSKI UVEK JE VASKRSAVAO KADA JE BILO NAJTEŽE I KADA NEMA IZLAZA!

ŽIVELA SRBIJA!

Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija