Бојанић: 02. маја можда и научимо да више и трезвеније ценимо сопствене жртве

02. маја,  ако нам се деси да нас прогласе за геноцидан народ на Генералној скупштини у УН… вероватно ће се покренути коначно и ,,лавина“ истине и са наше стране.

Зар није онда било геноцида и у Братунцу, Јасеновцу, Драгинцу, Крагујевцу, Краљеву, Мачви…?

Велико је питање зашто резолуцију доноси Генерална скупштина, а не Савет безбедности УН… али, и то је јасно (Руска Федерација и Белорусија су суспендоване)?

Али, можда из тога научимо да више ценимо сопствене жртве, злочине и почињени геноцид над српским народом који је почињен у пар наврата само у 20. веку над Србима.

Деценијама смо ћутали, као да се ништа није десило… и у два наврата пригрлили сопственог џелата и прихватили га за брата у привидном јединству и слози и 1918. и 1945 године.

Хрвати су зацртани посао завршили 1995. год, подржани од западних сила.

Сада покушавају, вероватно да се реше Републике Српске (и да је угасе као ,,геноцидну” творевину) кроз доношење резолуције о геноциду у Сребреници (злочина је свакако било, на обе стране, и даће Бог да се никада више не понове).

Замислите, а ми смо народ над којим је у три наврата извршен геноцид који ми Срби нисмо умели нити имали снаге да озваничимо као што су то урадили после Другог светског рата Јевреји кроз Холокауст (ми нисмо могли због ,,братства и јединства” са сопственим  џелатом и ,,вољеним” Титом.

Зато данас сви знају за јеврејске жртве и Холокауст и шест милиона страдалих ( а има их пописано око четири ипо милиона), замислите да неко дирне или умањи њихове жртве?

Они имају и свој назив за жртве, као што имају и Роми (Порајмос или Самударипен) , а ми ни назив немамо већ се наше жртве сврставају под Холокауст.

Наши гимназијалци кроз разне пројекте више истражују, пишу и уче о жртвама јеврејског народа него жртвама српског народа кроз историјат страдалих породица).

То је свакако успех Јевреја, да што више људи сазна о њиховом страдању (кроз свој методички пример и реализацију кроз пројекте, свака част), и то требамо практиковати и за српске страдалничке породице, што треба да нам буде у фокусу исто каш што су јеврејске жртве фокус Јеврејског народа.

На томе требамо да радимо и фокусирамо се… то је суштина нашег опстанка као и јеврејског народа.

Немамо деценијама ни Маузолеј за све српске страдалнике у геноцидима, као што имају Јевреји (Јад Вашем) и Јермени (Маузолеј на брду Цицернакаберд у Јеревану), срећом почело се гласно причати и о изградњи Маузолеја у Србији.

Све ово око ,,геноцида” у Сребреници и изгласавања  на Скупштини УН, неко ,,мудро” и циљано инсталира да унесе немир и сукобе, а ми смо буквално један братски народ, само раздељен у две вере. А када се зло умеша дође до оваквих нежељених догађаја, који морају да се смире… и који ка добром не воде.

Добро је да коначно у Србији можемо у задњих десетак година да говоримо и пишемо слободно о злочинима над српским родом, први пут је пре пар година снимљен играни филм Јасеновац” а и ,,33 Анђела” и ,,Страдање Срба у Карашјоку”… који јасно говоре о злочину над Србима и српском децом.

Невероватно је да и даље по нашим институцијама, поједини историчари (који су у великој мањини са таквим ставовима) а и појединци (срећом у огромној мањини) из СПЦ ,,мудро” смањују број српских жртава у Јасеновцу, као да им је то једини циљ и мука коју морају да спроведу… и воде се Туђмановим бројевима и наративом (да је страдало од 86.000 пописаних жртава до највише 130.000 у Јасеновцу… а давно утврђено и прихваћено 700.000 страдалих у Јасеновцу, односно преко 800.000 Срба у НДХ од стране Хрвата/усташа).

Наравно, да свако има право да искаже свој став,  истраживања и уверења, и то морамо да поштујемо али не и да уважимо као чињеницу.

Али, ми није јасно што у то дирамо, оно што већ утврђено стоји деценијама у уџбеницима.

Једино то умањење одговара Хрватима, тиме и бришу део њиховог геноцида и злочина.

То ме искрено и не чуди од тог народа који је имао и логоре за српску децу.

Данас је Хрватска скоро етнички чиста од српског народа. Ко је све те злочине спроводио и дозволио?

То је наша велика срамота, о којој се и даље ћути… срећом да полако скупљамо снагу да истину изнесемо без резерве.

Ми имамо и дан који је Законом о државним празницима у Србији 22. април установљен као Дан сјећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом свјетском рату, а обиљежава се у спомен на 22. април… и ту се нигде не спомињу Срби и Србија… а знамо да је Холокауст назив за жртве Јеврејског народа (од којих ми требамо само да учимо како се приступа и учи о култури сећања).

Морамо да имамо и Дан Српских жртава геноцида, а што га немамо, то је велико питање.

У Београду имамо и Музеј жртава геноцида (ради од 1995.год), питам се којих жртава?… Ваљда је исправно да се зове Музеј жртава геноцида српског народа… или можда грешим.

Имамо и актуелног председника Александра Вучића (који тренутно чини велики преговарачки напор да се резолуција о Сребрници не изгласа и усвоји на скупштини УН, али то је врло тешко) који је и сам из породице над којом је извршен геноцид од стране хрвата-усташа у Другом светском рату.

То говоре и податци из двотомне студије „Јадовно – Комплекс усташких логора 1941.“ аутора др Ђуре Затезала, који говоре о страдању Срба из села Чипуљић код Бугојна на подручју комплекса логора Госпић – Јадовно – Паг. Међу жртвама, на попису се налазе и имена Анђелка, Илије и Стеве Вучића. Анђелко је деда садашњег Председника Србије, о томе је први јавно говорио пре осам година Душан Басташић, председник удружења Јадовно 41.

Велика је штета што нисмо успели у два наврата да у нашем српском парламенту изгласамо резолуцију о геноциду над српским народом у НДХ… као да не желимо да повредимо сопственог џелата… или због јаког притиска и условљавања са запада. Јасно је и у каквој смо незавидној ситуацији и какво нам је окружење.

Буквално су претње са три стране (Космет, Бих, Војводина, ,,Санџак”)… а у томе још и одмаже део српске опозиције за које је Космет репена ствар, да је у Сребреници извршен геноцид и да Војводина има своје право за отцепљење), проблем имамо и у Рапкој области… наравно, да је за све то потребна огромна мудрост и политички баланс.

Многи чекају да било где прсне и избију сукоби и да се свале као хијене на нас… и да отпочну са оним што су давно замислили да Србију сведу на ,,Београдски пашалук”.

Зато памет у главу и мудро!

Браћо, морамо да се ујединимо, једино тако можемо опстати у овим турбулентним и тешким временима када се зло надвило над нама… једимо мир нема алтернативу. И да гледамо само наше Српске сопствене интересе… и да покушамо да ходамо по тој танкој црвеној линији, све док ускоро не стигну боља и трезвенија времена.

Сва ова горе наведена питања од Маузолеја, назива за српске жртве страдале у НДХ и изгласавања у Скупштини резолуцију о Геноциду над српским народом, морамо што брже да спроведемо и реализујемо… иначе, не пише нам се добро… и од Бога и од оних анђела који са неба гледају у нас.

ЈЕДИНИ СПАС НАМ ЈЕ СЛОГА И НОВО САБРАЊЕ… без уплива страног утицаја и њихових помагача и плаћеника.

НАРОД СРПСКИ УВЕК ЈЕ ВАСКРСАВАО КАДА ЈЕ БИЛО НАЈТЕЖЕ И КАДА НЕМА ИЗЛАЗА!

ЖИВЕЛА СРБИЈА!

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја