Bojan Panaotović: Ne treba da prolivamo krv , ne trebaju nam novi Jasenovci, Jadovna i Srebrenice

U četvrtak 28. februara, u galerijskom prostoru Arhiva Vojvodine u Novom Sadu, predstavljen je prvi broj časopisa „Tragovi“, lista za „srpske i hrvatske teme“.

O časopisu, koji je u izdanju Arhiva Srba u Hrvatskoj u Zagrebu, govorili su: dr Nebojša Kuzmanović – direktor Arhiva Vojvodine, prof. dr Dejan Jović – glavni urednik časopisa, Milan Radanović – izvršni urednik časopisa „Tragovi“ i Bojan Panaotović – direktor Kulturnog centra Novog Sada.

Časopis Tragovi pokušava da se kroz humanistički, transnacionalni i globalni pristup suprotstavi amaterizmu i politikanstvu u obradi srpskih i hrvatskih pitanja. Prvi broj časopisa u Zagrebu pojavio se krajem decembra prošle godine, a izlaziće dva puta godišnje. Priprema ga dvadesetočlana redakcija.

U pozdravnoj reči, direktor Arhiva Dr Nebojša Kuzmanović izrazio je zadovoljstvo povodom velikog interesovanja za prvi broj časopisa „Tragovi“ koji izdaju Srbi u Hrvatskoj u okviru Srpskog narodnog veća u Zagrebu.

– Kao čovek koji vodi poreklo iz današnje Hrvatske, iz Bobote kod Vukovara, naravno da osećam sve ove probleme koji su zastupljeni u ovom časopisu. Ne mogu da se otmem utisku da je 20. vek ipak samo jedno od stoleća u odnosima Srba i Hrvata, a ti odnosi traju i više od hiljadu godina i obavezuju nas da i na drugi način, a ne samo kroz sukobe, analiziramo međusobne odnose  – kazao je Kuzmanović.

Glavni urednik Tragova dr Dejan Jović, univerzitetski profesor,  analitičar i doktor političkih nauka koji se prvenstveno bavio analizom raspada Jugoslavije, rekao je da se ideja dr Drage Roksandića o sličnom časopisu u Zagrebu prvi put pojavila pre oko 25 godina, ali taj časopis u tim okolnostima nije imao ni previše smisla, ni podrške, ali da je 30-ak godina od ratnih dešavanja vremenski period koji je dovoljan čak i za vrlo konzervativne institucije da se okrene novi list u istraživanjima.

– U ovom vremenu, srpsko-hrvatski odnosi više nisu centralno pitanje ni za Srbe, a ni za Hrvate. Za Srbe, čini mi se, sada su važniji odnosi sa Albancima i sa BiH, a za Hrvate, u okviru EU, sa nekim drugim narodima. Sticajem nesrećnih devedesetih godina, u Hrvatskoj je broj pripadnika manjina sa 21 odsto sveden na 7,5, a broj Srba sa 11,2 na 4,5 procenata – naveo je dr Jović, ističući da je paradoksalno i sramotno i za srpsku i za hrvatsku zajednicu da se danas o našim temama piše više izvan naših zemalja.

Milan Radanović – izvršni urednik časopisa „Tragovi“ predstavio je sadržinu prvog broja „Tragovi“ u kojem je uvodnik dr Jović, zatim studijski tekst arhiviste Dimitrija Birača o privrednom razvoju Vukovara, koji je najveći privredni razvoj imao u periodu SFRJ. U časopisu je i svedočenje Bogdana Petrovića, najstarijeg preživelog logoraša iz koncentracionog logora Jasenovac, kao i niz drugih tema.

Bojan Panaotović, direktor Kulturnog centra Novog Sada i sociolog, naglasio je da ovaj časopis „Tragovi“ treba da dopre do istoričara, geopolitičara, politikologa, filozofa, ljudi zaposlenih u KCNS i Arhivu Vojvodine „da pročitamo, nešto naučimo i da postanemo bolji ljudi, bolji Srbi i Hrvati nakon toga“.

– Ne treba da prolivamo krv, da se svetimo, ne trebaju nam novi Jasenovci, Jadovna i Srebrenice, nego nam trebaju mir i suživot. Običnom, prosečnom Hrvatu treba objasniti da nije pitanje negovanja mržnje i šovinizma samo teorijsko, apstraktno i političko pitanje. Treba da negujemo suživot, da živimo kao dva normalna suseda. Tamo gde dva suseda dobro sarađuju, postoje prosperitet, zajedništvo i duh normalnosti – kazao je Panaotović.

Izvor: KCNS