У затвору „Лора“ код Сплита били су заточени и заробљени резервисти ЈНА из Црне Горе, којима се губи сваки траг.
Бивши командант хрватске Војне полиције у Шибенику Марио Баришић детаљно је описао како су почетком деведесетих у логорима „Лора“ и „Кулине“ на најмонстроузније начине мучени заробљени српски војници и цивили.
Баришић каже да се није борио за Хрватску насталу на крви недужних људи, стараца и дјеце и због тога је још прије 18 година први пут о злочинима говорио у хрватском тужилаштву.
У затвору „Лора“ код Сплита били су заточени и заробљени резервисти ЈНА из Црне Горе, којима се губи сваки траг.
Баришић је први пут прије шест година у разговору за франкфуртске „Вести“ испричао језиве детаље о хрватским злочинима над Србима. Тај интервју је прошао релативно незапажено у нашој јавности, преноси „Правда“.
– Тадашњи замјеник команданта 72. бојне Војне полиције Твртко Пашалић априла 1992. одвео ме је у „Лору“ и показао неевидентиране заробљенике с којима можемо да радимо шта хоћемо, започео је Баришић своју исповест и наставио:
– Кад је један од чувара Блока Ц Ивица Ливаја отворио тешка метална врата, ушли смо у мрачну просторију, под је био сав у крви и води. Тек послије пар минута у углу сам примијетио заробљене. Једном су биле ископане очи, једном одсечене уши…
Кад ме је један од њих примјетио, почео је да јеца: „Убиј ме, спаси ме, убиј ме, спаси ме!“ – присјетио се Баришић и додао да су подједнаке грозоте и мучења преживљавали и Срби заточени у војном затвору „Кулине“ код Шибеника.
– Тамо су их углавном мучили пуштањем струје из индукторског телефона прикаченог на гениталије. Тјерали су их и да сексуално опште међу собом, силовали су младе дјевојке! Све се то догађало од 23 часа па надаље. Ту војни полицајци ништа нијесу могли.
Могли су та зверства да пријаве мени, а ја сам имао могућност да их пријавим или вишим инстанцама или мом директном претпостављеном, који је, међутим, сва та мучења и предводио.
Баришић наводи да се неколико пута пожалио Пашалићу да је то што раде нехумано, али да се овај жестоко брецнуо на њега што брани „четнике и четникуше“.
– Престао сам било шта да му говорим кад је једном приликом извео све притворенике и у црној униформи са црном капом са словом „У“ поручио: „Ја сам унук Анте Павелића„, присјетио се Баришић.
Извор: ИН4С
Везане вијести:
26. година од оснивања хрватског логора Лора у Сплиту
77 дана Вукановог пакла: Ако је Лора била пакао, Керестинец је био рај!