arrow up

Подијелите вијест:

Битољ славио убиство краља Александра

Главна улица Широк сокак у Битољу, краjем прошле недеље била jе преплављена

плакатима у знак обележавања годишњице атентата на краља Александра Карађорђевића у Марсељу и величања фашистичког егзекутора врховистичке пробугарске ВМРО Владе Черноземског.

 

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/bitolj-plakat.jpg

 

Плакат-посвета Черноземском и кукасти
крст. Истог дана по Битољу су осванули и натписи „крв и част“ и
„чиста Македониjа“

На плакатима су и стихови посвећени хероjству Владе Черноземског, „потврђеног“ атентатом
у Марсељу 9. октобра 1934. године.

 

„Нажалост, уочи 11. октобра, дана устанка против фашистичких окупатора, поjављуjу се леци са
фашистичким идеjама, величањем Черноземског и других убица. Наjупорниjе треба да
се супростављамо свим тим идеjама против прокламовања фашизма и пробугарских идеjа“,
изjавио jе председник борачке организациjе у Битољу Александар Траjковски.

Нико ниjе jавно преузео одговорност за истицање плаката за величање дела атентатора
на краља Александра Карађорђевића, а грађани у своjим реакциjама, као и део стручне
jавности, упозораваjу на то да су то поjаве враћања фашистичких идеjа.

 

У писменом реаговању историчар др Александар Литовски jе jавно запитао да ли се фашизам враћа на македонску друштвену сцену? Он подсећа на то да jе Черноземски био Бугарин, а од 1922. био jе укључен у аутономистичку ВМРО извршаваjући специjалне егзекуторске задатке. Откако jе тридесетих година „михаjловистичка ВМРО“ у потпуности фашизирана, Черноземски
jе постао фашистички плаћеник и инструктор хрватских фашиста, подсећа Литовски,
jавно постављаjући питање „Да ли ћемо и докле – ћутати?“.

 

Извор: ВЕСТИ

 

Везане виjести:

НА ДАНАШЊИ ДАН У МАРСЕЈУ УБИЈЕН КРАЉ  АЛЕКСАНДАР

 

 

 

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Свједоци пакла

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности, а

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​