fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Битка четника и партизана још од црвеног октобра!

Срби су се у руском грађанском рату коjи jе почео 1917. године фанатично тукли на обе стране. Одбиjали заклетву српском краљу, али не и аустроугарском цару. Тито: Наjвише сам волео мисиjе на српском и руском фронту

СМОТРА Руски цар Николаj испред српске добровољачке дивизиjе за Солунски фронт

СМОТРА Руски цар Николаj испред српске добровољачке дивизиjе за Солунски фронт

Октобарска револуциjа 1917. променила jе свет и лишила Србиjу jединог заштитника у Великом рату. Срби коjи су се затекли на рускоj териториjи упали су у врзино коло грађанског рата. О њиховоj улози у тим смутним временима много се и често манипулисало.

Учешће Срба у Грађанском рату и у интервенциjи у Русиjи jош увек ниjе до краjа истражено. Срби су се борили како на страни интервентних jединица Антанте, тако и на страни Црвене армиjе – каже руски историчар др Михаил Вашченко.

Мало jе позната прича о “црвеним” Србима коjи су имали пресудну улогу у разбиjању добровољачког корпуса спремног за помоћ српскоj воjсци на Солунском фронту. Још jе скривениjа истина о лутању Срба из Прве српске добровољачке дивизиjе коjи су до Солуна стигли преко Сибира, Манџуриjе и Жутог мора.

Обе приче, и “црвена” и “бела”, почеле су 1916. у Русиjи, кад jе Србиjа jе била окупирана. После албанске голготе од 420.000 мобилисаних српских воjника остало jе само 35.000 способних за борбу на Солунском фронту.

Истовремено у рускоj Галициjи, данашњоj Украjини, налазило се око 57.000 Словена коjи су заробљени као аустроугарски воjници. Руска царска влада у априлу 1916. одлучуjе да организуjе Српску добровољачку дивизиjу у коjу су позвани jужнословенски заробљеници: Срби, Хрвати и Словенци. Наиме, од почетка рата до jесени 1915. око 3.500 заробљених Срба самостално се приjавило у добровољце и дошло руским бродовима у Србиjу. Српска влада, коjа jе прокламовала као ратни циљ ослобађање “jужнословенске браће”, очекивала jе jош већи броj добровољаца кад им jе руска воjска дала нове униформе, добру храну и плату. Из заробљеничких логора стизале су хиљаде захтева за приjем у Прву српску добровољачку дивизиjу, укључуjући оне коjе су писали Чеси, Словаци и Пољаци.

ЛАЖНИ ХЕРОЈ АЛЕКСА ДУНДИЋ                                                                                                                    

Сведочанства учесника Октобарске револуциjе откриваjу да су агитатори, пропагандисти бољшевизма креиралиhttps://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/prvi_svjetski_rat/Aleksa_Dundic.jpg

догађаjе и људе, укључуjући и легенду о Србину црвеноармеjцу-коњанику Алекси Дундићу (на слици).

Писац Исак Бабељ га jе први у приповеци прогласио Србином, а потом jе снимљен филм коjи jе милионе људи убедио да jе Дундић био официр воjске Краљевине Србиjе коjи jе прешао у Буђониjеву црвену коњицу. Руски историчари су тек седамдесетих година открили његов воjни досиjе са стварним подацима.

Дундић jе рођен у селу краj Сења, крштено име му jе Иван (под коjим jе био и познат у Русиjи), а као матерњи jезик навео jе – хрватски. Лик Алексе Дундића створила jе бољшевичка пропагандна машина да би привукла Србе, русофиле али несклоне бољшевизму.

Главни командни кадар дивизиjе чинило jе 69 прекаљених српских официра коjи су стигли са Крфа, а осталих 440 старешина били су заробљени аустроугарски официри. Да на то нису заборавили, показало се чим jе дошло време полагања заклетве – официри Хрвати, коjи су били у контакту са сународницима у Југословенском одбору, одбили су да положе заклетву краљу Петру и Србиjи. Тражили да нову заклетву у коjоj би се видело да су jугословенски народи равноправни и да уjедињење подразумева заjедничку државу Србиjе и Југославиjе – jужнословенских териториjа у Аустроугарскоj. Предводника побуне капетана Вилка Мариона руске власти су послале у Сибир, али после Октобарске револуциjе он jе постављен jе за команданта бољшевичке дивизиjе.

За наjвећи броj тих бивших аустроугарских воjника Србиjа jе била само нужно зло. У комунистичкоj интерпретациjи историjе они су проглашавани хероjима jер су одбиjали да положе заклетву српском краљу и његовоj “великосрпскоj политици“! Исти људи су положили заклетву аустрогарском цару и његовоj политици уништења Србиjе, а многи су се и борили на српском фронту. После Фебруарске и Октобарске револуциjе, они су се одмах укључили у руски грађански рат на страни бољшевика – каже историчар др Коста Николић.
 

СПЕЦИЈАЛАЦ Јосип Броз, лево, на положаjу против српске воjске

СПЕЦИЈАЛАЦ Јосип Броз, лево, на положаjу против српске воjске

У црвену гарду су се масовно приjављивали заробљеници хрватске националности, исти они коjи су одбиjали да уђу у добровољачки корпус чак и кад jе избацио реч “српски” из имена, на захтев Хрвата и Словенаца.

Заjедно са 70 другова одбио сам да ступим у Добровољачки корпус. Руководство тог корпуса jе радило по инструкциjи српске владе и таj корпус су третирали као оруђе великосрпске политике, без обзира на то што jе међу добровољцима било гро људства с териториjа коjе су тада биле под аутроугарском царевином: из Босне, Херцеговине, Лике, из Далмациjе и других краjева Хрватске, из Словениjе – обjављено jе сведочанство Јосипа Броза Тита у капиталном делу “Југословени у Октобарскоj револуциjи” 1977. године. Он jе нагласио и да jе као командир извиђача наjвише волео специjалне мисиjе на српском и руском фронту.

Хрватским и словеначким “дисидентима” придружили су се и Срби, бољшевички агитатори. Међу српским добровољцима “пречанима” ширили су мржњу према официрима из Србиjе називаjући их “србиjанцима”, “геџама” и “жандарима”.

Ако Срби с оне стране Саве и Дунава могу да трпе тираниjу српских официра, ми Срби с ове стране Саве и Дунава борили смо се против аустриjске тираниjе и борићемо се против сваке тираниjе па кад она долази и од стране српских официра – говорио jе Никола Груловић, у званичноj биографиjи редов, по занимању обућар из Бешке.

Совjетски архиви показуjу да jе он био бољшевички функционер и агитатор, jедан од оснивача Југословенског револуционарног савеза коjи jе Србе врбовао за Црвену гарду. Троцки, оперативни шеф револуциjе, процењивао jе да ће се странци немилосрдниjе борити против Руса него њихови сународници.

Последице деловања Николе Груловића, Максима Чанка, Владимира Ћопића, Спасоjа Стеjића, Саве Лазића и других бољшевичких агитатора у добровољачком корпусу биле су катастрофалне. После Фебруарске револуциjе од 25.000 воjника jединицу jе напустило њих 12.735, од коjих jе више од 7.300 Срба. После Октобарске револуциjе jе дезертирало jош неколико хиљада добровољаца.

Груловић jе од њих 1918. организовао Први комунистички jугословенски пук Црвене армиjе у коме jе био политички комесар. Као члан руководства Југословенске комунистичке групе Руске комунистичке партиjе (бољшевика) већ 1919. jе дошао у Краљевину СХС да оснуjе Социjалистичку радничку партиjу (комуниста). У Другом светком рату био jе члан Брозовог штаба, а после 1945. дипломата и високи функционер.

Владимир Ћопић

Владимир Ћопић

Сведочанства учесника револуциjе наводе да су интернационалне бољшевичке jединице, попуњене Литванцима и бившим аустроугарским воjницима, биле гарда Лењина и Троцког. Леон Бронштаjн, алиjас Лав Троцки, планирао jе њено проширење на Балкан, па jе 1918. организовао курсеве за будуће агитаторе и 200 терориста одабраних међу бившим аустроугарским воjницима.

Сматрали смо да ћемо се, ако револуциjа захвати Југославиjу или бар Србиjу, вратити у отаџбину као готово jезгро за стварање велике партиjе – записао jе Емил Чоп, Хрват из Сења у Далмациjи, коjи jе у Самари организовао и командовао Интернационалним пуком.

Његова водиља били су закључци скупштина Револуционарног jугословенског савеза од 14. jануара 1918. године:

Принципи самоопредељења свих народа коjе jе донела велика руска револуциjа решаваjу и наш национални проблем. Ради ослобођења угњетеног народа допуштаjу се сва средства, не искључуjући ни терор.

СРБИН ВЕЛИКОХРВАТ И БОЉШЕВИК
Једна од наjзанимљивиjих личности међу бољшевицима-Југословенима jе Владимир Ћопић (на слици), рођен 1891. у Сењу, као jедно од осморо деце Србина црквењака у сењскоj православноj цркви Јове Ћопића и Мариjе Лончарић, католичке вероисповести.

Ћопић jе крштен као Србин православац, а на студиjама jе постао члан франковачке огранизациjе Млада Хрватска чиjи jе програм био – мржња према Србима. После заробљавања приjавио се у Српску добровољачку дивизиjу, али jе одбио да положи заклетву и враћен jе у заробљеништво. После Октобарске револуциjе прикључуjе се бољшевицима – наводи др Коста Николић.

Ћопић jе био jедан од оснивача и члан централног комитета Комунистичке партиjе (бољшевика) Срба, Хрвата и Словенаца. У првоj половини 1919. враћа се у Краљевину СХС снабдевен огромним количинама новца и организуjе 29 терористичких ћелиjа за подизање устанка против “великосрпске хегемониjе”. Устанак jе спречен, али Ћопић остаjе у земљи да развиjа комунистички покрет све до 1925. кад се враћа у Москву. Убиjен jе пар година касниjе у Стаљиновим чисткама.

ОТИМАЧИНА И ТЕРОР
МОТИВИ за улазак у Црвену гарду нису били само идеолошки, jер jе време “револуционарног терора” по рецепту Троцког у пракси било легализациjа отимачине. Никола Груловић jе у аутобиграфскоj књизи о револуциjи навео систем награђивања: – Политички комесар jедног батаљона интернационалног пука награђен jе са два сребрна и jедним златним сатом. Одликовања jош ниjе било.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Заборављени jунаци Солунског фронта – Jadovno 1941.

Прича о Србину, комунистичком убици, ликвидираном у 

Солунски фронт – Jadovno 1941.

Први свjетски рат – Jadovno 1941.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: