Без заборава на ужас који је Србе довео до ивице постојања

У ненормалним условима живота недостојних човека, сваки дан у дечјем концлогору Јастребарско умирало је 10 до 15 малишана, а уместо њих стално би долазили нови, део је сећања преживелог логораша Гојка Рончевића Мраовића, које је данас поделио са београдским гимназијалцима.

На јавном часу историје посвећеном жртвама Јасеновца, којем су присуствовали ученици Прве, Треће и Земунске гимназије, он је, са преживелом логорашицом из Старе Градине Јеленом Бухач Радојчић, поделио са њима сећања на страхоте које је преживео.

„Имао сам седам година када је почео рат, и по формирању НДХ, одмах је почео прогон Срба. Већ првих данас рата почели су да убијају и пале српска села”, рекао је Гојко Рончевић Мраовић.

У дечји логор је одведен 3. августа 1941. године, свакодневно су тамо умирала деца, а само за два месеца 1942. године тамо је умрло више од 400 деце.

„Српски партизани су ослободили логор 1942. године и ја сам се нашао на слободи, а затим, можда и невероватно, под заштитом Немаца, дошао сам у Беоргад”, испичао је он.

Гимназијалци су, поред његове приче, страхоте концентрационог логора могли да виде и на изложеним фотографијама на изложби у холу Скупштине Србије „Јасеновац – право на незаборав”, у оквиру које је одржан јавни час, а на којима се приказани усташки расни закони и њихова злодела у концентрационим логорима.

Јавни час је отворио помоћник министра просвете за средње образовање и образовање одраслих Александар Пајић, који је поручио да никад не смемо да заборавимо наше жртве и страхоте и грозоте које су се дешавале не тако давно, а наш народ довеле до ивице постојања.

„И Јелена и Гојко ће са вама поделити бар делић онога што су преживели и што вероватно никада никоме и нису рекли”, рекао је Пајић.

Он је казао да су јавни час, али и сама изложба, добар начин да мислимо о ономо што се дешавало у прошлости, а тако и о ономе што ће се дешавати у будућности.

„Да интерактивним радом покушавамо да не заборавимо све страхоте и грозоте које су се дешавале не тако давно и које су наш народ довеле до ивице постојања”, рекао је он.

Према његовим речима, видети 20.000 имена деце која су била у логору на „зиду сећања” оставља без даха.

Страдао је највише српски народ, а уз нас и други антифашисти, пре свега Јевреји и Роми који су највећи страдалници у Јасеновачком логору, рекао је он.

„Ово је велики дан када Србија у Дому Народне скупштине, где ми у ствари креирамо будућност, на овакав начин размишља и о својој прошлости”, поручио је Пејић.

Ученицима су се обратили и саветник председника владе Владимир Божовић, као и амбасадорка Љиљана Никшић.

Изложба „Јасеновац- право на незаборав” настала је као резултат истраживања „Међународне експертске групе ГХ7-стоп ревизионизму”, са седиштем у Израелу и циљем да пробуди свест човечанства о потреби супротстављања свакој расној, религијској и идеолошкој искључивости и дискриминацији људских права.

(Танјуг)

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

ВИДЕО – Логори за децу у НДХ

Нова сазнања о дјечјем дому у Јастребарском

Зашто и од кога су дјеца са Козаре доведена у позицију да их неко спасава и усваја?