Београд да се сећа својих Јевреја

Београд — Свечаном академиjом обележен новоустановљени Дан сећања на жртве Холокауста у Београду. Послат апел да Београд установи дан сећања на страдале Јевреjе.

Веће Јевреjске општине Београд одлучило jе, наиме, на инициjативу Бнеи-Брит ложе Србиjе, да се 10. маj од ове године обележава свечаном академиjом као Дан сећања на жртве Холокауста у Београду, jер тог дана 1942. године jе нацистичкоj врховноj команди jављено да у Београду више нема Јевреjа.

Градски менаџер Горан Весић jе, на свечаноj академиjи одржаноj у jедном од павиљона Старог саjмишта, позвао да се покрене инициjатива да и град Београд установи званичан дан сећања на Јевреjе страдале у Другом светском рату.

Весић jе наjавио да ће градска власт убрзо изаћи пред jавност са планом преуредjења некадашњег комплекса Старог саjмишта у мемориjални центар, коjи ће служити као достоjан подсетник на страшне догадjаjе из прошлости и упозорење да тако нешто више никада не сме да се понови.

„Никада ми ниjе било jасно зашто Старо саjмиште ниjе било обележено као стратиште и логор, иако су нека друга места обележена. Наша чврста намера jе да у наредних неколико година учинимо прве кораке како би ово место било обележено као место сећања на наше суградjане коjи су страдали само зато што су Јевреjи, као и на све друге коjе су овде страдали“, рекао jе Весић.

Према његовим речима, треба на достоjан начин обележити и друга стратишта, попут Топовских шупа, коjа су, како jе подсетио, у прошлости немаром продавана као грађевинско земљиште.

Председник Савеза jевреjских општина Србиjе Рубен Фукс оценио jе да се историjским поукама може наоружати и сперечити да се зло понавља, jер механизми зла коjи су довели до масовних злочина у Другом светском рату понављали су се жиром света и по његовом завршетку.

Јеврекса заjедница, према његовим речима, жели да подручjе целог логора Старо саjмиште буде заштићено и да се у њему установе мемориjал геноцида над Србима, мемориjал Холокауста, геноцида над Ромима и геноцида над антифашистима.

„У последњих неколико година све чесће чуjемо гласове свести да ово треба радити. Нажалост, у овом тренутку не можемо да кажемо да смо имали велике напретке, али се надамо“, рекао jе Фукс.

Председник Бнеи Брит ложе Србиjа Бранко Шнап jе тоj инициjативи придодао и апел да се коначно утврди тачан броj страдалих Јевреjа у стратиштима Београда.

Потпредседник Јевреjске општине Београд Језеф Баруховић изразио jе очекивање да ће Старо саjмиште бити проглашено мемориjалним комплексом од посебног националног значаjа, jер, како jе упозорио, мрзитељи Јевреjа поново дижу главу, што наилази на благу осуду у медjународноj заjедници.

„Жеља мрзитеља Јевреjа и неонациста jе да се Холокауст понови, али им се та жеља вероватно неће испунити, jер Јевреjи су научили да се бране. Талас антисемитизма шири се Европом и дошао jе до северних граница Србиjе, али се неће прелити у Србиjу, jер гарант за то jе дуг суживот српског и jевреjског народа“, рекао jе Баруховић.

Процењуjе се да jе у Београду пре Другог светског рата живело око 12.000 Јевреjа, а рат су преживели само они коjи су благовремено побегли и они коjе су скривали њихови суградjани.

Свечаноj академиjи jе присуствовао и амбасадор Немачке у Београду Хаjнц Вилхелм и заменик амбасадора Израела Итаи Милнер.

Извор: Б92