Бела кућа похвалила Србију због враћања имовине жртава Холокауста

Агенција за реституцију вратила је Јеврејској општини Београд 12 пословних простора у престоници, укупне површине око 700 м2, на основу Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника. Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, каже да је до сада примљено 53 захтева за враћање имовине страдалих у Холокаусту.

– На јесен ће бити заказане расправе о тим захтевима и видећемо шта може да буде враћено. Највише имовине, осим у Београду, има у градовима где су постојале јаке јеврејске заједнице, Новом Саду, Суботици, Кикинди, Зрењанину. Рок за подношење захтева је три године, односно до 2019. Према проценама, биће их до тада око 3000 – рекао је Секулић.

Агенција је у мају почела да прима прве захтеве за реституцију, које у овим случајевима подносе јеврејске општине, а прва четири решења донета су крајем јула. Међу непокретностима до сада враћеним су пословни простори у београдским улицама Призренској, Вишњићевој, Дечанској, Вука Караџића…

Закон који је усвојен  ове године регулише враћање јеврејске имовине одузете током Другог светског рата као последица Холокауста, а његова специфичност је у томе што се ради о непокретностима породица чији чланови нису преживели погром. Њихова имовина, тамо где је то могуће и где су испуњени неопходни услови, биће враћена јеврејској општини на чијој је територији. Пословни простор у Призренској, на пример, био је власништво Жиге Штерна. Како је саопштила адвокатска канцеларија, пуномоћник Јеврејске општине Београд, чланови породице Штерн одведени су прво у логор на Бањици, а затим у Аушвиц где су сви погубљени. Њихову имовину протеклих седамдесет година користила је држава, што је већином случај и што се тиче осталих одузетих непокретности. Имовина попут ове Штернове, према образложењу наведеном у закону враћа се јеврејској заједници као израз саосећања и разумевања за велико страдање Јевреја током Другог светског рата на територији наше земље, која је у то време била под окупацијом.

Усвајање овог Закона недавно је похваљено у извештају Беле куће, у којем се анализирају односи Србије и САД. Тај документ објавила је канцеларија потпредседника САД Џозефа Бајдена, поводом његове посете Београду 16. августа. У њему се истиче да је Закон о враћању имовине жртвама холокауста први такве врсте у Европи. Њиме је регулисана и финансијска помоћ државе Савезу јеврејских општина, односно јеврејској заједници у Србији која је у Другом светском рату изгубила око 80 одсто својих чланова. Она ће износити 950.000 евра годишње, а законом је прописано шта може бити финансирано тим новцем.

– То су буџетска средства и Агенција неће бити надлежна за њихову исплату. Претпостављам да ће надзорни одбор, који према закону треба да се стара о трошењу тог новца, бити формиран до краја године – каже Секулић.

Агенција за реституцију средином маја вратила је јеврејској заједници и један верски објекат – зграду синагоге у Земуну. Ова имовина враћена је по другом закону – оном који регулише конфесионалну реституцију и по којем и друге традиционалне цркве и верске заједнице потражују имовину која им је одузета након Другог светског рата. Рабин Исак Асиел најавио је да се разматра да после реституције део земунске синагоге буде враћен првобитној намени и да поново буде молитвени простор. Тренутно су у њој и један ресторан, као и просторије Удружења српско-јеврејског пријатељства „Витезови храма Јерусалима“. Јеврејска општина Земун обавезала се да ће омогућити закупцима даље коришћење простора у складу са уговором. Иначе, у Србији постоје само две активне синагоге које се користе у молитвене сврхе, у Суботици и у Београду. Престоничка синагога, Сукат Шалом (Колиба мира) у Улици Маршала Бирјузова ове године обележила је 90 година постојања. Осим редовне службе, у београдској синагоги организује се и велики број курсева хебрејског језика, јудаизма, јеврејског права, за чланове зједнице, али и оне који то нису. Сукат Шалом спада у најрепрезентативније верске објекте јеврејске заједнице у Србији, али свакако није и једини који се може подичити тим епитетом. Својом лепотом издваја се и новосадска синагога, која се данас углавном користи као концертни простор, али представници јеврејске заједнице често подсећају и на умногоме оштећену синагогу у Апатину. У њој је и јединствени, очувани плафонски мурал на којем је представљена „Плоча закона“, а поједини је сматрају једним од најзначајнијих објеката јеврејске културне баштине у Србији.

Предлог измене Закона о рехабилитацији

Агенција за реституцију предожиће измене Закона о рехабилитацији како би се онемогућило да директни починиоци ратних злочина у Другом светском рату буду судски рехабилитовани, каже Страхиња Секулић. Тај предлог биће упућен Министарству правде у септембру.

– Циљ је да се у случајевима оних за које је утврђено да су починили убиства током рата, онемогући да буду рехабилитовани из процесних разлога, зато што не постоји потпис или печат на неком документу са њиховох суђења – напомиње Секулић.

Тиме би, уствари, било онемогућено да особа за коју је доказано да је починила ратни злочин, буде рехабилитована јер није имала фер суђење. Припадницима окупационих снага, према Закону о реституцији, имовина ни иначе не може бити враћена.

– То покрива највећи број случајева, али не сме у правном систему Србије да опстане документ у којем рехабилитујете некога, а истовремено у истом документу тврдите да је убио четворо људи или петоро људи – истиче Секулић.

Аутор: Јелена Чалија

Извор: Политика