Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Бећковић је у ауторском тексту за Вечерње новости, поводом одлуке Републичког секретаријата за законодавство да одбаци приједлог измјена Закона о службеној употреби језика и писма којима се штити ћирилица, навео да је ћирилица с неочекиване стране добила једно значајно признање, када су обожаваоци кантаутора Ђорђа Балашевића у Загребу исписали ћириличним словима ријеч “бећарац”.
Пишући у шаљивом тону, Бећковић наводи да “свако ко се мало боље разуме у великосрпску хегемонију зна да Срби освајања увек почињу са неком што безначајнијом речју, а онда се на ту реч позивају и крену да све што стигну исписују ћирилицом”.
– Даш им једну реч, а они навале са свих 30 слова. Зато увек треба водити рачуна да ствар не измакне контроли, па да једног дана дочекамо да неко ћирилицом пише шта му пада на памет. Рецимо – Никола Тесла, Плитвичка језера, Лика, Книн, Глина, Петриња… – наводи Бећковић.
Он истиче да нико није пропустио да истакне колики је цивилизацији помак, не само за Балкан, него и цијели мирољубиви свијет, исписивање ријечи “бећарац” ћирилицом у Загребу.
Еуфорија коју је, како наводи Бећковић, ријеч бећарац исписана ћирилицом усред Загреба изазвала, била је равна Прогласу о уједињењу 1918. године и потписивању Бечког договора о језику 1850. године који су и Вук Стефановић Караџић и Ђура Даничић потписали латиницом.
– После свега, није нереално очекивати да чак и српске власти, охрабрене хрватском несебичном храброшћу, учине сличан уступак и испишу неку реч ћирилицом ако не на Теразијама или у Улици српских владара, а оно на неком скровитом месту – поручује Бећковић.
Он поручује да од бећарца исписаног ћирилицом нема бољег доказа да ћирилица није угрожена и закључује како, да је угрожена, не би претрајала од Ћирила и Методија до бећарца.
– Да је зависила од Срба, ћирилице одавно не би било. Овако, разочарао их је и Бил Гејтс – истиче Бећковић.
Надали су се, како каже, да ће ћирилица бити технолошки превазиђена, али када је Гејтс смислио програм за кинески и арапски, ћирилица му је била најмањи проблем.
– Да је зависила од Срба, ћирилице одавно не би било. Али ћирилица не зависи од Срба него Срби од ћирилице – закључио је Бећковић.
Новости подсјећају да је Приједлог измјена Закона о службеној употреби језика и писма, којима се штити ћирилица урадило 2017. године Министарство културе у сарадњи са представницима Одбора за стандардизацију језика Српске академије наука и уметности.
Приједлог је прослијеђен из Министарства културе владином Секретаријату за законодавство, који је тек ове седмице објелоданио да сматра да предложени закон није добар и да Министарство културе може да пише нови.
Отишли су, како истиче лист, и корак даље, тврдњом да Србији уопште није ни потребан закон који би заштитио национално писмо, већ ће тај посао радити стратегија културе.
Лингвисти и писци огорчени су најавама да се одустаје од доношења закона о заштити ћирилице.
Извор: ЋИРИЛИЦА / www.novosti.rs
One Response
Све док се у такозваној српској науци буду одбацивала сва давна сазнања о српској старини, и даље ће се дешавати све оно са чим се српски народ већ подуго сукобљава. Дешаваће се да хрватски “знанственици” (друге да овде не помињемо!) присвајају за Хрвате све оно што припада Србима: и језик, и порекло, и станишта, и становништво, и друштвене односе. Примера ради, кад је Радивоје Пешић почетком деведесетих година 20. века у једној телевизијској емисији из београдског студија саопштио да се српска ћирилица мора довести у везу са винчанским писмом, већ наредне вечери, у телевизијском дневнику исте те куће, археолог Драгослав Срејовић прогласио је све то “најобичнијом бесмислицом”. Али, зато, свега три-четири дана касније, београдска Политика пренела је вест из Загреба, којом се наговештава да ће хрватски знанственици померити хрватску старину за “пет тисућа година уназад”. Хрватска “знанствена” логика била је једноставна: пошто Срби одбацују винчанску културу, којој је блиска сродница она из Вучедола, откривена у границама садашње Хрватске, нема разлога да се та “ничија” култура не прогласи “хрватском”; по истој логици по којој је, својевремено, хрватски лингвист Далибор Брозовић рекао да, уколико би се Срби одрекли ћирилице, Хрвати би је без икаквог премишљања прихватили као своје писмо.
А Срби се, ево, одричу ћирилице, и “уставно” и стварно.