Svijet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj! Proročki stihovi vladike i pesnika Petra II Petrovića Njegoša izgovoreni sinoć u punoj sali Kolarčeve zadužbine zvučali su kao da su napisani pre nekoliko dana, a ne pre više od 17 decenija. Svečanost „Njegoš u našem vremenu“, povodom 170 godina objavljivanja „Gorskog vijenca“, okupila je mnogobrojne poštovaoce dela velikog poete i vladara. Među njima su bili patrijarh Irinej i drugi crkveni velikodostojnici, arhitekta Dragomir Arsović, reditelj Božidar Đurović, košarkaš Dejan Bodiroga.
„Sam Njegoš i njegovo djelo danas su savremeniji negoli u vremenu kada je ono napisano,“ besedio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. „Svjedočanstvo toga je njegov ‘Gorski vijenac’ i ‘Luča mikrokozma’.“
Govoreći o duhovno neprolaznoj snazi hrišćanske promisli, citirajući „neka bude što biti ne može, neka traje borba neprestana“, mitropolit je naveo:
„Osnovna misao ‘Gorskog vijenca’ je pitanje prave i lažne vjere, pitanje dobra i zla. U Crnoj Gori Njegoša su proglasili za genocidnog. Ali, to nije genocid, već žrtvovanje sebe za drugog.“
Akademik Matija Bećković je podsetio da je „Gorski vijenac“ objavljen kad je i Vuk Karadžić štampao prevod Novog zaveta:
„Vremenom je ‘Gorski vijenac’ postao Novi zavet srpskog naroda. Za velike pesme potrebni su veliki razlozi. Njegoševo delo nastalo je u škripcu, a ‘Gorski vijenac’ u ropcu, kad su se Omer-paša i glad udružili protiv srpskog roda.“
Srbi su i danas u škripcu
Bećković je rekao da su i danas Srbi u škripcu.
„U vreme kad je mastilo bilo svetije od krvi mučenika, a hartija skuplja od krvi smrtnika, Njegoš je pisao po obrazu svoga naroda,“ rekao je Bećković. „Ko god je imao obraza na njemu je imao ispisan ‘Gorski vijenac’. A kad se piše po obrazu naroda vodi se računa i šta se i kako se i o čemu se piše. Ko nije imao obraza, ni Njegoš mu po obrazu nije ništa napisao. Sad ima mastila i hartije, pa svako može uzeti list i pisati čime bilo i kako bilo. Za obraz malo ko mari, a oni koji dobro zadrže i danas nose na licu ispisan ‘Gorski vijenac’ kao neku vrstu nevidljive tetovaže.“
Događaj je organizovalo Srpsko prosvjetno društvo „Prosvjeta“ iz Beograda. Glumac Petar Božović i prvo beogradsko pevačko društvo izveli su „Luču mikrokozmu“. U umetničkom delu programa učestvovao je i guslar Slavko Aleksić.
(IN4S)
Izvor: ISKRA
Vezane vijesti: Matija Bećković