Басташић: Отворено писмо господину Арие Ливнеу

Поштовани господине Ливне, драги чика Арие,

Пишем Вам отворено писмо јер желим да његов садржај допре не само до стручне јавности, прије свега историчара, социолога и психолога него и до најшире јавности или барем оног њеног дијела у чијој свијести опстаје историјско насљеђе злочина почињеног од стране Независне Хрватске државе.

Моје дубоко поштовање сте задобили Вашом опредјељеношћу да и у позном животном добу несмањеном енергијом указујете и подсјећате на зло које је за посљедицу имало стравичну трагедију српског, јеврејског и ромског народа а које и данас живи и пројављује се у нашем ужем и ширем региону.
Протеклих дана, под кровом велелепног здања Јеврејског културног центра у Бањалуци, који носи Ваше име, одржан је семинар „Холокауст и масовно убијање током Другог свјетског рата на Балкану“ .

Приређен за професоре историје из Српске, семинар није био промовисан у медијима као уосталом ни низ већ одржаних семинара, радионица и сл. на којима се они који уче нашу дјецу, припремају за увођење програма образовања о Холокаусту у наш процес образовања. Најширој јавности Српске углавном није познато да је појам Холокауста везан искључиво за страдање Јевреја а не вјерујем да им је познато и то да се оквиру поменутог програма наша дјеца неће образовати о Србоциду или Геноциду.

Колико сматрам добродошлим образовање о Холокаусту у наше учионице толико сматрам скандалозним да наша дјеца не уче о Србоциду.

Ипак, пресудан мотив да Вам се обратим отвореним писмом представља информација да су професоре историје из Српске, о Јасеновцу, идеологији усташтва, Геноциду почињеном над Ромима и сјећању на Други свј. рат на Балкану, подучавали историчари из Загреба да би онда на ваљан начин они о томе учили нашу дјецу.

Један од професора из Загреба је на крају програма повео учеснике семинара из Јеврејског културног центра у, како пише у програму, “Посјету мјесту убијања на Дракулићу”.

Не вјерујем да их је повео и до школе у оближњем Шарговцу гдје су усташе из Павелићевог тјелесног здруга, управо приспјели из Загреба, умлатили дрвеним даскама са жељезном куглом 52 ученика, српска дјетета.

Један од предавача нашим професорима историје био је и Александер Корб, историчар чији рад мало ко у кругу наше стручне јавности познаје а за кога др. Владимир Умељић каже:

“Александер Корб, припада најгорљивијим данашњим апологетима тадашњег злочиначког режима у хрватској држави 1941-1945, где се по њему никада „није десио геноцид над Србима“, за кога су усташки злочини само „наводни“, јер су Срби своје усташке убице „сатанизовали“ и своје српске жртве „националистички, комунистички и антикатолички инструментализовали и цинично култивисали“, док су усташе у суштини били само „сањари“ и „визионари“.

Др Корб је наше професоре суочио са дилемом: “У којој мјери се масивно насиље НДХ може анализирати као грађански рат”.

Не знам господине Ливне, како се могло догодити да је Јеврејски културни центар у Бањалуци, угостио под својим кровом један овакав скуп.

Желим Вам свако добро од Господа.
С поштовањем,

Душан Ј. Басташић

УГ Јадовно 1941.

Додатак:

Програм семинара:

Везане вијести:

„Континуирано се затире сјећање на геноцид над Србима“

Умељић: Зашто се нити не дотичете трећег великог геноцида у …

Едукацијом о Холокаусту Српска на мала врата форсира „Културy заборава“ о геноцидy над Србима!?