Басташић: Број жртава Јасеновца је потпуно јасан, ту нема спора

ВЕЛИЧИНА ЗЛОЧИНА У ЈАСЕНОВЦУ ЈЕ ПРИKРИВЕНА А ИСТИНА ЈЕ УБИЈЕНА ВЕЋ 1945.

У Загребу се одржава заседање ИХРА. Хрватска је на скупу Међународне алијансе за сећање на Холокауст, у Загребу, којој присуствује 120 државних званичника и стручњака из 35 држава, представила иновације које планира у оквиру јасеновачког Спомен-комплекса.

Осим стручњака из Музеја жртава геноцида, српску делегацију чине и представници наших министарстава спољних послова и просвете, као и СПЦ. Остале делегације стручњака такође су предвођене државним званичницима својих земаља, а долазе махом из Европе, али и САД, Израела, Аустралије, Kанаде, Аргентине.

Kонцентрациони логори у Независној Држави Хрватској заузимали су нарочито место у низу многих средстава и начина спровођења геноцида над српским и другим народима овога подручја. Одмах након окупације и проглашења НДХ, уз сагласност Хитлера и Мусолинија и под заштитом њихових трупа, усташе спроводе депортовање, хапшење, одвођење у логоре, као и масовна и појединачна убијања Срба, Јевреја и Рома – по расној и верској основи и комуниста по политичкој, без `обзира на националност због антифашистичке оријентације. Да би ”озакоњено” спровели у дело, усташе су одмах формирале читав систем концентрационих логора.

Да ли се у Јасеновцу види јасно историјски контекст и сва бруталност и монструозност злочина НДХ? Зашто Јасеновац и даље представља једну од најспорнијих тема у односима Србије и Хрватске?

На ова питање одговарају гости Усијања Душан Басташић, Удружење Јадовно 1941, Бошко Јакшић спољнополитички аналитичар и Милан Чоловић историчар.

И са једне и са друге стране и историчара и повјесничара консезус не постоји. Главне тачке разлаза тичу се пре свега бројки које су оспорене и иду у распону од 700.000 до, не знам, 120.000-140.000 и формулације, односно квалификације онога што се догодило у Јасеновцу. Да ли је то геноцид или је само један страшан ратни злочин. И када нема сагласности о тако капиталним питањима,онда је потпуно на неки начин илузорно очекивати да ће се у догледној будућности – оценио је Јакшић.

Басташић је истакао да су монструозности које су се десиле у Јасеновцу прикривене:
-.Ја могу свједочити да и прије протеклог рата, ја сам као 12-годишњих ђечак био у Јасеновцу са родитељима, јер ми је отац један од ријетких преживјелих ђечака логораша. Био сам, дакле у посети Јасеновцу кад је била политика братства и јединства. Тада ишли смо са школом и упамтио сам доста тога шта сам тада видио, и то је битно другачије од онога штп се од 2006. године, кад је постављена ова нова поставка ауторице Наташе Матавушић, историчарке, прича – рекао је Басташић и додао:

Не види се оно што је најважније, чини ми се, а то је карактер злочина који је тамо почињен. Сва монструозност тог злочина је на неки начин прикривена. Није јасно, односно, замућено је ко су били злочинци, ко су биле жртве. Посетиоци који оду тамо не могу ни да чују који је то број жртава који је тамо страдао, а који је потпуно јасан.

Чоловић је нагласио да је доста доказа о Јасеновцу уништено 1991. након избијања рата, али да је, како је рекао, истина убијена још 1945. године:

Kажу да је доста доказа уништено након 1991. након избијања рата, али суштински, истина о Јасеновцу је убијена већ у 1945. године. Погледајте, ви кад одете у немачке концлогоре, Аусцхwитз, Дацхау, ви видите те логоре у оригиналу, аутентичне, какви су били, видите бараке, видите жице, видите ту страхоту. Ви дођете тамо и осетите језу, малтене можете видите жртве, осетите дах тог злочина. А Јасеновац је 1945. сравњен са земљом, ништа од тих барака, ништа од крематоријума. То је једна лепа ливада. Зашто је то тако? Да деца дођу да играју фудбал? Зашто је то тако урађено? Немачки извори су у 1942. говорили о стотинама хиљада убијених Срба.

Извор: KURIR TV