Банковић: „Покољ“ – термин за геноцид над Србима у НДХ 1941-1945

У јуну 2018. године, у Бањалуци, Скупштина удружења Јадовно 1941. усвојила је одлуку да се „злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ“.

Као један од наведених разлога је тај што се Срби још од краја Другог светског рата нису терминолошки одредили према геноциду који је почињен у Независној Држави хрватској од 1941. до 1945. године.

Пише: Мс Владимир Банковић

Након што се појавила одлука Скупштине ове организације почела су разматрања и дискусије да ли је „Покољ“ погодан термин за геноцид над Србима.

Током дуге историје човечанства, оно што је чувало нит једне цивилизације, народа или нације су догађаји или личности дубоко урезани у памћење, пренесени с колена на колено или писменим путем. Некада су се таква предања преносила као комбинација истине и мита како би се величина догађаја или битне историјске личности дочарала новим генерацијама које се пројектују да их памте и чувају сећање на њих.

Управо та сећања на значајне личности и догађаје, понекад и периоде, представљају путоказ једног народа којим путем је потребно да се креће како би опстао.

Она су показатељ и учитељ свих вредности око којих је потребно окупити се и штитити их од свих опасности које вребају јер без њих нема ни садашности ни будућности. Тако се гради она нит око које се окупљају друштвене групе, у овом случају народи или нације. Та нит представља звезду водиљу или онај „непромењиви Центар“ из којег све иде и у који се све враћа. Да би се тај Центар окупљања чувао и неговао потребно је радити на колективном сећању не само нације и народа, већ и на индивидуалном сећању – наше свести ко смо и коме припадамо као јединка.

У периоду  од 1941. до 1945. године, српски народ је доживео геноцид у Независној Државни Хрватској какав није запамћен у историји људске цивилизације.

Српски народ је памтио све своје личности и догађаје, на њима градио митове, стратегије, тактике па и устанке и битке у којима је Српство масовно страдало не би ли се остало на путу Светога Саве и Краљевине Немањића. Сви ти успеси – војни, духовни, просветитељски, дипломатски, заснивали су се управо на сећању које је било камен темељац Срба током прошлости.

Нажалост, уласком у Краљевину СХС, касније у комунистичку Југославију, српски народ је престао да „записује“ и гради сећање на страдале из тог мрачног периода.

У периоду  од 1941. до 1945. године, српски народ је доживео геноцид у Независној Државни Хрватској какав није запамћен у историји људске цивлизације. Исту судбину су доживели Јевреји и Роми, како на територији поменуте државе тако и широм Европе и света. И након тог стравичног истребљења, Роми и Јевреји су се терминолошки одредили према том страдању, дали му назив и урезали га у колективно памаћење. Срби су, нажалост, изгубљени, занесени братством и јединством, југословенством, идејом заједничког живота, али и угушени комунистичком пропагандом, поптуно заборавили да дефинишу и истраже своје страдање у том страшном периоду.

Јевреји су свом страдању дали већ увелико познат назив „Холокауст“. Иако се назив користи да би се означило страдање искључиво јеврејског живља, понекад се искористи за страдање других народа. На хебрејском језику познат је и назив „Шоа“ што значи уништавање или невоља  и овај термин се већином користи од стране Јевреја и чешће се може чути у Израелу.

Поред овог термина осмишљен је и термини „Кристална ноћ“,  „Царска кристална ноћ“ или „Ноћ погрома“ за догађај који је био претходник Холокаусту. У ноћи 28.10.1938. године немачка нацистичка влада је окупила око 17.000  Јевреја пољског порекла и депортовала у Пољску. Пољска није била спремна да их прими првих неколико сати, па су окупљени Јевреји читаву ноћ лутали између Немачке и Пољске док Пољаци на крају нису попустили и примили их у своју земљу.

Међутим, термин „Холокауст“, као далеко звучнији и познатији, настао је од речи „олокаустон“ што значи потпуно спаљен.  Оригинално води порекло од спаљивања животиња у част богова у време Грка и Римљана али су и стари Израелци имали обичај да спале читаво јагње у част Бога.

Назив је симболичан, јер спаљивањем од тела не остаје ништа осим пепела и тиме долази до потпуног уништавања. Јевреји у Европи, су убијани индустријским путем, гасом као и аутоматским оружјем а након тога, једним делом лешеви су спаљивани. Овај термин је у званичну употребу ушао 70-их године 20. века у Немачкој а данас је видно распрострањен.

Иако постоје различите дефиниције Холокауста, од тога да је то само геноцид над Јеврејима од стране нацистичког режима у Другом светском рату, преко укључивања и других народа који су страдали као што су Роми, Срби, хомосексуалци, припадници различитих верских група, па све до укључивања и руских војних заробљеника и пољских нејевреја. Томоти Шнајдер је једне прилике изјавио да постоје два начина тумачења појма Холокауст – једно је оно које означава немачку политику истребљивања током рата а друго је оно које означава репресије над Јеврејима од стране нациста.

Данас, Холокауст се, као појам, углавном користи да се означи страдање Јевреја у Другом светском рату. Управо на тој терминолошкој одредници изграђен је савремени Израел, као и свест Јевреја широм света као опомена да тако нешто никада не сме да им се понови.

Слична је ситуација са Ромима, који су своје страдање дефинисали као „Порајмос“ што би на ромском језику значило прождирање. Поред њега у употреби су и други термини као „Параимос“ (дословно уништење) као и „Самударипен“ (дословно масовни злочин). Процене су да је у Другом светском рату страдало од 220.000 до 1.500.000 Рома. Иако су ово велике бројчане осцилације, Роми нису у потпуности успели да попишу и истраже своје жртве али су се терминолошки одредили према свом страдању и урезали га у сећање припадника сопственог народа.

Имајући у виду да су Јевреји своје страдање дефинисали сходно нацистичкој политици и начинима на који су њихови преци убијани, одредница „Покољ“ има сасвим јасну поруку онима који треба да се баве страдањем Срба у НДХ.

Када се осврнемо на страдање српског народа у Независној Држави Хрватској, покушамо да истражимо, „гугламо“ на интернету, видећемо да до сада није предложен ни један званични термин, осим једног јединог (Покољ) који је предложило Удружење Јадовно 1941. на седници у јуну месецу 2018. године.

Дакле, требало је читавих 73 године да се српски народ досети да је терминолошко одређивање потребно зарад очувања сећања на један од најстрашнијих геноцида током људске историје. У последњих 20 година се ту и тамо више говори о геноциду над Србима и у доступним изворима се може пронаћи доста информација, али званичне одреднице нема. Последица тога је и ревизионизам у суседној Хрватској који том појму геноцид приписује све који су страдали у некадашњој НДХ, наводећи да је „највише страдалих Хрвата“, константно негирајући и умањујући значај српских жртава.

Имајући у виду да су Јевреји своје страдање дефинисали сходно нацистичкој политици и начинима на који су њихови преци убијани, одредница „Покољ“ има сасвим јасну поруку онима који треба да се баве страдањем Срба у НДХ.

За разлику од Јевреја, Срби нису страдали путем гаса и аутоматских пушака. Срби су страдали на најбруталније могуће начине – клањем, набијањем на колац, бацањем живих људи у дубоке јаме, спаљивањем живих људи као и на још много начина које није лако ни набројати а камо ли замислити. Главна оруђа у тим злочинима над Србима су били ножеви, каме, буздовани, маљеви а као специјална врста ножа осмишљен је и чувени „Србосјек“ – нож специјално дизајниран као полурукавица на којој је била оштрица. Као такав омогућавао је Усташама да се на најбруталнији начин обрачунају са Србима, гледајући их у очи док их кољу.

Удружење Јадовно 1941. је, у том смислу, предложило једну складну терминолошку одредницу Покољ – „назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на целом њеном територију“.

Потребно је да стручна и академска заједница прихвате овај термин и огласе се по том питању јер време цури и имамо га све мање. Усаглашавањем око званичног назива одредили бисмо се терминолошки и коначно могли да заокружимо свој научни и стручни приступ овом историјском и идентитетском моменту у циљу његовог расветљавања, с обзиром да, према професору Ломпару, он представља пети идентитетски моменат Срба.

Колико ће све то бити могуће видећемо, време ће показати, али чињеница је да је „Покољ“ једини до сада предложен термин за геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској и да има своје значење и симболику.

Аутор: Мс Владимир Банковић

Од истог аутора:

Колективно сећање и национална безбедност | Јадовно 1941.

Фудбал, колективно сећање национална безбедност | Јадовно …

Усташа у покушају и тумор Хрватског друштва, Анте Ђапић …