arrow up

Подијелите вијест:

Бања Лука се никад није одужила Војводи Мишићу

За ослобађање Бања Луке у Првом свјетском рату најзаслужнији су легендарни српски војвода Живојин Мишић и 24.000 српских добровољаца на Солуну, са простора БиХ, а највише их је било из Босанске Крајине. 

Улазак српске војске у Бања Луку 1918.
Улазак српске војске у Бања Луку 1918.

Пише: Драгиша Вулин

ПРВИ ДИО-СОЛУНСКИ ФРОНТ:
Живојин Мишић је постројио српке добровољце и поручнику Лазичићу, добровољцу са Мањаче предао заставу:
“ПОСТАВИЋЕШ ЈЕ НА ВРХ КРАЈИНЕ, КАДА ЈЕ ОСЛОБОДИМО”.

ДРУГИ ДИО-ОСЛОБОЂЕНИ БЕОГРАД:
Кабинет Александра Карађођевића, Александар и војвода Живојин Мишић, договарају завршне операције за ослобођење, назире се крај Првог свјетског рата.
Успостављене су телефонске везе и једног тренутка се Александар јавио, на позив из Берлина, који је понудио напуштање окупираних простора, тј. капитулацију, под једним условом:
“ДА СРПСКА ВОЈСКА НЕ УЂЕ У ГРАД БАЊА ЛУКУ”.

Александар је рекао да ће брзо да добију одговор, прекинуо везу и окренуо се војводи Мишићу:
“ВОЈВОДО, ШТА ПРЕДЛАЖЕШ”?

Мишић му је веома смирено и војнички одмјерено рекао:
“ЗНАО САМ ЗА ТО, КАСНО ЈЕ, МОЈА ВОЈСКА ЈЕ ВЕЋ УМАРШИРАЛА У БАЊА ЛУКУ, ИЗ ПРАВЦА ЧЕЛИНЦА”!

Берлин се никада више није јавио Александру.

Бања Лука је ослобођена од стране српске војске.

БАЊА ЛУКА НИКАДА НИЈЕ НАПРАВИЛА СПОМЕНИК НАЈСЛАВНИЈЕМ СРПСКОМ ВОЈВОДИ ЖИВОЈИНУ МИШИЋУ И СРПСКИМ (СОЛУНСКИМ) ДОБРОВОЉЦИМА ИЗ КРАЈИНЕ.

ТРЕЋИ ДИО – ДА НЕ ЗАБОРАВИМ ЗАСТАВУ!
Поручник Лазичић је заставу предао војводи Дреновићу 1941. године.
Застава се вијорила над Мањачом, све до 1949. године када су удбаши у једној сачекуши убили Новака Вулина барјактара и 48 Срба четника, који су сахрањени код цркве на Клисини.

Везане вијести:

Обиљежавање Дана уласка српске војске у Бањалуку 1918. (ВИДЕО, ФОТО)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​