Милош Васке, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Милош Васке » Страна 50

Циљ сарајевског филмског фестивала је фабриковања само једне – бошњашке истине!

17. август 2018.

Од 15. до 23. августа у фeдералном Сарајеву биће одржан Сарајевски филм фестивал, као међународна манифестација филмске смотре културе. И не само да ће тај фестивал бити екранизација бројних филмова, већ ће као и претходних година бити у функцији никад заустављене ратне пропаганде и одвођења страних гостију на мјеста тзв. опсаде Сарајева, са главном „туристичком атракцијом“ – посјета тзв. „Тунелу спаса за ратно и опсједнуто Сарајево“. Свака посјета „Тунелу“ је догађај који дубоко вријеђа српски народ у БиХ, а посебно у Републици Српској. Нажалост, Срби све то морају да гледају /наравно ако хоће, али гледају то махом они који не воле Србе/. Дакле гледају они који мрзе Србе. Горе од

Прије 77 година на Пагу убијена 791 особа, само зато што су били Срби и Јевреји

16. август 2018.

Да се стравични злочини из прошлости, од стране Независне Државе Хрватске никада не забораве, потрудили су се још једном чланови Удружења „Јадовно 1941.“ који су поставили Часни крст на рту Слана острво Паг, а након тога, како и доликује парастосом обиљежили , 77 година од овог свирепог чина. Ово је био осми по реду Часни крст, који су поставили чланови Удружења „ Јадовно 1941.“ , а кретали су се идентичним путем, као Срби и Јевреји те кобне ноћи између 14. и 15. августа 1941, да би дошли до крајњег одредишта, на свето мјесто гдје је постављен крст. Историја ће опомињати и причати истину, а она свједочи да је ту убијена

Латиница није српско писмо

16. август 2018.

Научни савјетник Института за српски језик САНУ Срето Танасић рекао је да латиница није српско национално писмо, већ само ћирилица, која је у центру српске културе и препознатљиви знак културног идентитета Срба. Коментаришући приједлог измјена и допуна Закона о језику и писму, гдје је прописано да се у службеној употреби користи само ћирилица, Танасић је оцијенио да нема никаквих разлога ни потребе да се латиница озакони као равноправна ћирилици нити да је замијени. „Латиница није српско писмо, иако је у 20. веку много писано на њој. Међутим, она је увезена, посебно је натурана после Другог светског рата у име српско-хрватског језичког заједништва и братства и јединства. Међутим, у Хрватској ћирилице

Нема краја скрнављењу стратишта: На мјесту страдања отворен азил за псе луталице

16. август 2018.

Морин оток је место страшног злочина које се сада, због измена тока Брегаве налази у кориту реке у атару Тасовчића, изнад старог, каменог моста, поред асфалтног пута за Пребиловце. Од магистрале је удаљено око 300, а од центра Пребиловаца око 2900 метара. У ноћи 14/15. августа овде је убијено око 50 Пребиловчана оба пола и свих узраста. Заклани су ножевима а главе су им одсечене и закопане на лицу места, одвојено од тела. Ове жртве су од усташа похватане и затворене у сеоској школи после покоља на Шурманачкој јами и на другим местима. Многи су се предали на лажни позив о амнестији, утучени сазнањем да су им сви чланови породица

Морин оток засут отпадом: Хрвати настављају са скрнављењем српског стратишта

16. август 2018.

Морин оток је место страшног злочина које се сада, због измена тока Брегаве налази у кориту реке у атару Тасовчића, изнад Старог, каменог моста, поред асфалтног пута за Пребиловце. Од магистрале је удаљено око 300, а од центра Пребиловаца око 2900 метара. У ноћи 14/15 августа овде је убијено око 50 Пребиловчана оба пола и свих узраста. Заклани су ножевима и главе су су им одсечене и закопане на лицу места, одвојено од тела. Ове жртве су од усташа похватане и затворене у сеоској школи после покоља на Шурманачкој јами и на другим местима. Многи су се предали на лажни позив о амнестији, утучени сазнањем да су им сви чланови

Хрватски историчар Горан Шарић: Пристојни народи славе када победе себи једнаке

15. август 2018.

Да сам се плашио претњи или се водио материјалистичким интересима, сад бих седео у Kатоличкој цркви. Хрватски историчар, теолог и жесток критичар политичких елита у Хрватској и на Балкану ових данас борави у Србији. Његова породица, која живи у Ријеци, добила је претње смрћу од хрватских националиста пошто је јавно рекао да не прославља „Олују“ јер је Хрватска у њој очистила саму себе од свог народа. – Мој рад би се у Хрватској могао назвати „Све што никад нисте хтели знати о себи, а имали сте кога питати.” Није ово ни први, ни задњи пут да ми прете. На то сам већ навикао. Интелектуалац је по дефиницији човек који се

Сто куна за сат клања: Одата почаст Србима убијеним на Пагу

15. август 2018.

У ували Слана, на острву Паг, обележено је 77 година од када је у ноћи између 14. и 15. августа страдала 791 жртва режима НДХ, међу којима је било 91 дете до 15 година, укључујући бебу од приближно пет месеци старости, 293 жене и 407 мушкараца. Чланови Удружења „Јадовно 1941“ поставили су „Часни крст“ на месту где су жртве покопане те ноћи 1941. године, а пре тога су прешли кршевити камени пут од нешто мање од три километара, након што су се искрцали из катамарана, који их је превезао од Карлобага до увале Слане. Ходочасници су се прво спустили до јеврејског логора каменим путем који су правили заточеници пре 77 година, затим се попели до места

Патња

15. август 2018.

Патријарх Павле је често причао Шта је њему испричао неки Србин Док је био рашко-призренски епископ У време турског зулума Састали су се онамошњи Срби И договарали шта да чине Ово се више не може подносити Догорело је до ноката Ајде да се потурчимо И данемо душом А неко рече Ајде да још мало причекамо Не прође дуго А дође 1912. година И српска војска уђе у Приштину Опет се састадоше они исти људи А један ће рећи Ау браћо Да оно учињесмо Пропаде нам онолика патња А тек нама Пише: Матија Бећковић Извор: Искра Везане вијести: Матија Бећковић: Извињење Матија Бећковић: Лишени живота и смрти Матија Бећковић: О тријумфу

„Док моја нога не крочи на Маглај, ја не идем одавде“: Сећање на Споменка (14) хероја који је положио живот за Српску (ВИДЕО)

15. август 2018.

Да је преживео, Споменко би данас напунио 40 година. Споменко је имао само 14 година када је као војник Републике Српске тешко рањен на ратишту, а од повреда ускоро преминуо. У рату је изгубио све, а војска му је постала породица. Да је преживео, данас би напунио 40 година. „Док моја нога не крочи на Маглај, ја не идем одавде“, говорио је када је добио могућност да изађе из ратног ужаса и свој дечачки живот настави у Паризу. Није дочекао да се врати у свој Маглај… Споменко Гостић је био и најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Погинуо је 20. марта 1993. године приликом напада муслиманских снага на планину Озрен. За своје заслуге је

Шта рећи: Историју НДХ у Загребу ће предавати „хисторичарка“ која негира злочине НДХ

15. август 2018.

Влатка Вукелић пориче постојање дечијих концологора у Сиску и Јастебарском. *ФАКТИ: Небитно је да ли је Влатка по оцу или по мужу Вукелић. И поводом ње и њеног деловања има смисла запитати се: коле лабораторије зла од Срба у Хрватској праве не само Хрвате и (нео)усташе, већ и нељуде који су најкрволочнији људима својих гена. Ту лаобраторију би могла заувек затворити Римокатоличка црква, али је предуслов за то да промени – саму себе. А она то у целој својој историји није ни помислила да учини. Ни поводом уништавања Цариграда 1204-те, ни поводом француских хугенота, ни поводом инквизиције. Према службеној страници Хрватских студија Свеучилишта у Загребу, историју усташке Независне Државе Хрватске

Обележено 77 година од страдања Срба у логору на Пагу

15. август 2018.

ПАГ – У ували Слана, на острву Паг, обележено је 77 година од када је у ноћи између 14. и 15. августа, страдала 791 жртва режима НДХ, међу којима је било 91 дете до 15 година, укључујући бебу од приближно пет месеци старости, 293 жене и 407 мушкараца. Чланови Удружења „Јадовно 1941.“ поставили су „Часни крст“ на месту где су жртве покопане те ноћи 1941. године, а пре тога су прешли кршевити камени пут од нешто мање од три километара, након што су се искрцали из катамарана, који их је превезао од Карлобага до увале Слане. Ходочасници су се прво спустили до јеврејског логора, каменим путем који су правили заточеници пре

Српска покреће тешку историјску битку: Доказати истину о Сарајеву и Сребреници

15. август 2018.

Председник РС Милорад Додик предложиће Народној скупштини да обавеже Владу да формира међународну комисију која ће испитати ратна дешавања у Сребреници, укључујући и страдање Срба, а не само Бошњака. Какве ће последице то изазвати? Додик тражи и да Скупштина захтева од Владе Српске да формира посебну комисију која ће утврдити страдање Срба од 1991. до 1995. у Сарајеву, будући да, како је навео, Влада Федерације БиХ није извршила налог Дома за људска права по том питању. На седници Народне скупштине ће, рекао је, изнети податке који говоре да Извештај Комисије за Сребреницу из 2004. године „врви од нетачности“ и у погледу, како је навео, и жртава и оних који су у то време били у ратним дешавањима на том подручју. „То је лажни извештај

Александар Ламброс: Ћирилица – лакмус тест за нашминкане фашисте и антисрбизам

10. август 2018.

Када је при крају Другог светског рата, приликом повлачења из Грчке кроз Југославију, ухваћен Александар Лер, генерал Четврте ваздухопловне флоте нацистичке Немачке, касније командант целог југоистока Европе, испитиван је о детаљима шестоаприлског бомбардовања Београда. Наиме, управо је генерал Лер руководио акцијом ваздушног напада на Београд, пошто је претходно са земљом сравнио Варшаву, што је у Хитлеровим очима била одлична препорука за мисију бомбардовања Београда. „Зашто Народна библиотека Србије?“, упитали су га иследници. Врло је хладнокрвно објаснио да је уништење Народне библиотеке Србије било једно од приоритета бомбардовања Београда, по изричитом Хитлеровом захтеву који је Србима желео да се освети за „издају“ (одбацивање пакта) тако што ће им уништити вишевековни идентитетски код.

Отворена изложба „Албум сјећања на наше претке из Првог свјетског рата“

10. август 2018.

У склопу пројекта “Караван части – Солунци говоре потомци памте”, синоћ је у просторијама парохијског дома у Гацку отворена изложба четрдесет фотографија „Албум сјећања на наше претке из Првог свјетског рата“, употпуњена аутентичним музејским експонатима везаним за Први свјетски рат. На почетку вечери испред „Културикса“, организатора пројекта, обратио се глумац Срђа Бјелогрлић, који је подсјетио на првобитну идеју пројекта и захвалио се свима који су помогли у његовој реализацији. Истакавши да је прошла скоро све српске земље, изложбу је отворио историчар, Милан Никчевић. „Драго ми је припадам овој малој групи људи која је смогла снаге да у овој значајној годишњици – стогодишњици од завршетка великог рата, покуша да овдје у Гацку

Добровољци стижу на Солунски фронт

10. август 2018.

Велики губици које је српска војска претрпела могли су се попуњавати једино добровољцима међу исељеницима и ратним заробљеницима југословенског порекла у савезничким земљама. Посебно ваља истаћи да је 20. јула 1917. године објављена Крфска декларација српске Владе и Југословенског одбора о ослобођењу и уједињењу свих Срба, Хрвата и Словенаца у слободну националну и независну државу, што је у редовима српске војске и међу добровољцима примљено као крупан корак на путу стварања заједничке југословенске државе и знак да су велике жртве дате на бојном пољу већ почеле да дају своје плодове. Велики губици које је српска војска претрпела на Солунском фронту могли су се попуњавати једино прикупљањем добровољаца међу југословенским исељеницима