Милош Васке, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Милош Васке » Страна 48

„Новости“ у посети манастиру у Далмацији: Ни са ким запевати, ни заплакати

27. август 2018.

Репортер „Новости“ у посети братству у манастиру Драговић надомак Врлике, у Далмацији. Најмање прогнаника вратило се у Далмацију, а још мање у Цетинску крајину. Наш Драговић је манастир староставни. Са светињама Крупом и Крком већ седам векова триптих је православља у Далмацији. Сва три памте и славне дане и многа страдања. Али, историчари кажу да је Драговић среће најхуђе. Од оснивања 1395. године, па до наших дана. Но, ипак бих пре рекао да нам је манастир Драговић овде у Далмацији, у Хрватској, баш својим упорним постојањем, селећи се са места на место, рушен и опет подизан, потапан и поново васкрсао, заправо утеха, путоказ, надахнуће и подсетник. Не само српском народу

Са свима лијепо, ни са ким поштено!

27. август 2018.

Гошћа из Србије Весна Пешић протјерана је по хитном поступку из града Дубровника, а све због вријеђања достојанства хрватске државе. И нека је! Све оне државе које су озбиљно утемељене на геноциду и облаганој историји поштују своје вијековно уложено вријеме у затирању изворног језика, писма и културе. А тек колико је „тисућљетна Хрватска“ уложила у тај „здружени злочиначки подухват“! Па ко сад смије то скрнавити?! Али београдски маштовита Весна у својим (сумало па пародичним) видео-клиповима рече само просту истину. И званична историја тзв. „германско-бечка“, учи нас да су српска племена Захумљани, Конављани и Травуњани засновали словенску насеобину на обали Јадрана у близини латинског Рагузиона, а своју кулу назваше Дубрава по

Откривање спомен-плоче Фрањи Туђману у Петрињи / Фото Радио Петриње

СКАНДАЛ У ПЕТРИЊИ: Због споменика Туђману спречен српски фестивал

27. август 2018.

У Петрињи сви против фестивала ојкања. Страх натерао певачке групе да откажу учешће. У Петрињи је данас на градском тргу откривена спомен плоча покојном хрватском председнику Фрањи Туђману. Изасланик загребачког градоначелника Милана Бандића на откривању спомен-плоче првом хрватском председнику Фрањи Туђману у Петрињи похвалио је бранитеље што су спречили фестивал ојкања, који је данас требало да буде одржан у том граду. – Хвала им што нису допустили да се баш на овај дан, када је 1991. у Петрињи боравио Туђман, организује некакав фестивал ојкања. На данашњи дан су четници напали и Вуковар, а ми смо ту требали да имамо некакво српско весеље – рекао је Миодраг Демо, председник Одбора за

Трећи фестивал ојкача у Хрватској, ипак, одложен

24. август 2018.

Фестивал ојкача, који је сутра требало да буде одржан у Хрватском дому у Петрињи, одложен је за новембар ове године, пошто је 12 од укупно 13 пријављених група отказало своје учешће због противљења ветерана оружаног сукоба у Хрватској који су тражили његову забрану или измештање. Реч је о музичком догађају, најстаријој врсти певања у Хрватској, која је на захтев те државе уврштена пре осам година на листу Унеска као угрожена нематеријална културна баштина којој је потребна хитна заштита. Хрватски ветерани, међутим, сматрају да фестивал може да се одржи, али, како кажу, не у њиховом граду јер није део хрватске традиције. С друге стране, Српско културно друштво (СКД) „Просвјета“ и Српско

Атиф Дудаковић (Фото:FAKTOR.BA / RAS SRBIJA)

Долић: Крајње је вријеме за процесуирање Дудаковића

24. август 2018.

Некадашњи командант Петог корпуса такозване Армије БиХ Атиф Дудаковић био је први на листи пријављених Хашком трибуналу за злочине над српским војницима и цивилима на том подручју 1995. године, на којој се налазио и Хасан Ружнић, /којег је Хрватска изручила Тужилаштву БиХ/, изјавио је Срни бивши члан Комисије за истраживање ратних злочина на подручју Бихаћа и Цазина Рифат Долић. Долић каже да је на тој листи било двадесетак пријављених, од којих је до сада процесуирано њих седам-осам, додајући да је међу пријављенима био и Ружнић, осумњичен за ратни злочин против човјечности у предмету „Атиф Дудаковић и други“. „Све резултате до којих смо дошли током истраживања, видео и писану документацију, предали

“Своју веру не дам” – тужна прича од девојци Боси из Пасјана крај Гњилана

24. август 2018.

Ово је тужна прича од девојци Боси из Пасјана крај Гњилана са трагичним крајем. Уграбљивање девојака нарочито беше распрострањено на Kосову и Метохији и једна од тих девојака са том судбином је Босиљка Рајчић. На њу је бацио око један Арнаут из села Депча и са пајташима успео је да је “уграби” и то је све што је успео… Сви покушаји да се потурчи, поарбанаши и уда чврсто је одбијала и потом мучена али није се дала. Није хтела насилно у ислам, већ је говорила насилнику: “Ја своју веру имам, не треба ми боља а имам и свога заручника, а то је Христос”… На крају је рекла:”Убијте ме, не дам

Хрватски навијачи дивљали кроз Берн, славили Хитлера, нападали жене, вређали Србе… (видео)

24. август 2018.

Берн-Медији у Швајцараској пишу данас и „дивљању“ навијача загребачког Динама у Берну, где је њихов тим играо у квалификацијама за Лигу шампиона против Јанг Бојса. Како наводе, навијачи Динама показали су „нацистичким дивљањем своју најружнију страну“. „Припадници Бед Блу Бојса поздрављали су хитлеровским поздравом, узвикивали нацистичке пароле, а Берн су излепили нацистичким налепницама, на којима се могу наћи нацистичке пароле, али и пароле против Срба попут слике са два обешена лица на којем је натпис ‘српско породично стабло“ -, пренели су медији. Наводе и да су „мајмунским урлицима прилазили тамнопутим пролазницима, сексуално су нападали жене које су се купале“. „Било је гадно. Није се могло изаћи из воде да не

Украдена историја – Српска баштина расута по свету

24. август 2018.

Широм света расуто на хиљаде српских рукописа, реликвија, уметничких дела и архивских докумената: Не постоји институција која трага за баштином непроцењиве вредности. Безброј српских старих рукописа, ретких књига, уметничких дела, реликвија и докумената расуто је по музејима, библиотекама, архивима и приватним збиркама широм света, што и не би било тако страшно да нам ово културно благо није ишчилело из свести, кажу познаваоци националне баштине. Прецизни званични подаци о српском културном наслеђу ван Србије не постоје, као што не постоји ни национална институција са задатком да трага за тим непроцењивим благом. – Нажалост, ми немамо „Нешнел херитиџ“ као Енглези, ни „Центар националне славе“ као Руси који брину о националном културном наслеђу

Српски ратник којем су се дивили француски генерали молио је власт за корицу хљеба

23. август 2018.

Будимир Давидовић био је учесник Балканских ратова и Првог светског рата, као поднаредник српске војске. Само у једном боју задобио је седамдесет рана, остао без руке и преживео бомбу бачену на њега. Ипак, ништа га није могло припремити за страшну судбину коју је дочекао након рата. Будимир Давидовић је почетак Првог светског рата и опште мобилизације дочекао као прекаљени ратник. Овај тада двадесетчетворогодишњи младић из Лучана већ је војевао у оба Балканска рата стекавши репутацију храборг и неустрашивог војника и међу саборцима и међу командом. И тако, када је остарели краљ Петар позвао, Будимир се одазвао. Учествовао је током Првог светског рата у више борби против Аустроугара и бугарских војника.

Остојић: „Намјерна сила“ – невјероватан злочин

23. август 2018.

Откривено загађење осиромашеног уранијума у пијаћој води, у једном бунару у Хаџићима, а констатовано и је загађење ваздуха уранијумском прашином, чије су честице пронађене у узорцима земљишта и биљака, као што је маховина, лишај или кора дрвета…УН експерти потврдили кориштење муниције са осиромашеним уранијумом на бар шест локација које нису биле означене у подацима о локацијама добијеним од НАТО савеза. Начелник Општине Хан Пијесак Владо Остојић рекао је Срни да ни ова локална заједнице, као ни сусједне српске општине, није била поштеђена безумног НАТО бомбардовања половином 1995. године, када је кориштена муниција са осиромашеним уранијумом, што је касније довело да масовног оболијевања људи од канцерогених болести. „Сви знамо да је

Поништили пресуду осуђеним усташама: Како хрватски судови прекрајају историју

23. август 2018.

Хрватски судови рехабилитовали су надбискупа Алојзија Степинца, Арсена Позаића, Нику Љубићем, Јурја Остермана, Луку Аждајића и Тијаса Мортигија, уредника усташких листова „Хрватски народ“ и „Спремност“. У пет случајева Државно правобранилаштво није се жалило на судске одлуке, преносе загребачке „Новости“. Тако је ово лето рехабилитован Арсен Позаић, усташки доктор, који је један од тројице потписника писма Хитлеру у ком га 1940. године моли да оснује независну хрватску државу. Он је 1945. године осуђен на смрт вешањем, између осталог, за активно усташтво, покретање масовног одласка у логоре, те мучења и убијања становништва. У случају Степинца Жупанијски суд у Загребу је пре две године можда срушио и рекорд јер је поступак у ком

Хрвати у Црној Гори против обнове манастира на Превлаци

22. август 2018.

Хрватска мањинска заједница у Црној Гори успротивила се обнови православног манастира у власништву СПЦ на полуострву Превлака. Хрватска мањинска заједница у Црној Гори успротивила се обнови православног манастира у власништву СПЦ на полуострву Превлака. Подгоричке Вијести пишу да црногорска опозиција сматра да тим захтевом Хрватско национално вијеће (ХНВ) покушава да скрене пажњу са финансијских афера тиватске власти. Хрватско национално вијеће (ХНВ) се, наиме, недавно обратило Министарству културе и Управи за заштиту културних добара због радова Митрополије црногорско-приморске на обнови манастира на Михољској Превлаци код Тивта. У том већу, које води члан Председништва Хрватске грађанске иницијативе, која је чланица владајуће коалиције у Црној Гори, Звонимир Дековић, сматрају да се на том

Окретање поражавајућој прошлости

22. август 2018.

Хрватско друштво, неспремно да се суочи са оним што слиједи, али и с властитим лошим изборима, одлучило је да се окрене прошлости и обнови туђманизам, наводе либерални портали. Резултати Tуђмановог доба су поражавајући, а о томе најбоље свједоче статистички подаци, од демографске ситуације, преко броја запослених, као и структуре хрватске економије, која више није производна него услужна и зависи добрим дијелом од туризма. Без обзира на то што је читав наратив туђманизма почивао на идеји о 200 богатих породица и укидању друштвеног власништва, па би га из те перспективе могли прогласити успјешним – он је за већину грађана био погубан, наводи хрватски историчар Драган Марковина. Окретање туђманизму, који је био

Кукољ: Јасеновац је био логор смрти, а не радни логор

22. август 2018.

Предсједник бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ рекла је Срни да је крајње неприхватљиво да данашња Хрватска негира злочине у Јасеновцу и да тај логор приказује као радни логор и мјесто забаве, те манипулише бројем жртава. Кукољева, која је преживјели затвореник логора у Јасеновцу, сматра да је то био логор смрти у којем су систематски убијани људи за вријеме Независне Државе Хрватске. „Није истина да је Јасеновац био радни логор и мјесто забаве, како то жели да прикаже дио хрватске јавности нити ће такву тезу прихватити преживјели логораши, чланови њихових породица и цјелокупна домаћа и свјетска јавност“, рекла је Кукољева. У Хрватској се спроводи кампања којом се негирају

27 година од убиства Цапрашких Срба

22. август 2018.

Данас се навршава 27 година од убиства 15 и рањавања више десетина српских цивила у цапрашким селима на подручју Сиска, за које нико није кривично одговарао, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Из „Веритаса“ подсјећају да су 22. августа 1991. године у раним јутарњим часовима, припадници МУП-а и зенги у транспортерима са ознакама ЈНА протутњали кроз српска села Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани насумице пуцајући на локално становништво, а да су их у њиховом крвавом походу зауставили мјештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успјешну засједу. Након што је убијено 15 српских цивила, Срби из цапрашких