Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 99

У Сијековцу је почело обиљежавање 26 година од страдања 46 Срба у овом селу на подручју општине Брод.

Почело обиљежавање 26 година од страдања Срба

26. март 2018.

У Сијековцу је почело обиљежавање 26 година од страдања 46 Срба у овом селу на подручју општине Брод. Тим поводом Свету литургију у Цркви Свете великомученице Огњене Марије служи локално свештенство у присуству Његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Фотија. Литургији присуствују представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, посланик у Народној скупштини Републике Српске Вукота Говедарица, предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац, министар безбједности БиХ Драган Мектић, као и начелник општине Брод Илија Јовичић. Литургији присуствују и други представници удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, чланови породица настрадалих и многобројни вјерници. По завршетку литургије биће служен парастос и положени вијенци на спомен-плочу настрадалима,

Жртва дневне политике: Билбор са ликом Љуба Чупића Б. Симовић

Симбол пркоса сили и смрти (4): Мој стриц је био Југословен

26. март 2018.

Поред тога што су и у Никшићу, па и у Црној Гори уопште, дуго занемаривали јунаштво и витештво Љуба Чупића – тек у новије време се неко сетио и по једној уличици у Никшићу и Подгорици дао његово име – било је доста и злоупотреба и калкулација са његовим легендарним предсмртним осмехом, чак и у шићарџијске, дневно-политичке, политикантске сврхе. Политички шокови То је посебно дошло до изражаја у жестокој кампањи која се пре 12 година разбуктала уочи референдума за осамостаљење Црне Горе. У немилосрдној предреферендумској утакмици и бескрупулозној борби за наклоност гласача, несумњиво најнечаснија и најпрљавија подвала и манипулација направљена је са Љубом Чупићем. Тај лик је блок владајућих партија

Сијековац ,православна црква (Фото/илустрација)

Данас обиљежавање 26 година од страдања Срба у Сијековцу

26. март 2018.

У Сијековцу код Брода данас ће бити одата почаст за 46 Срба из овог мјеста које су прије 26 година убиле регуларне снаге Хрватске, заједно са паравојним муслиманско-хрватским формацијама из тадашње Републике БиХ. Литургија ће бити служена од 9.30 часова, у 10.30 часова парастос погинулим српским цивилима, у 11.00 часова је предвиђено полагање вијенаца на спомен-плочу, а обраћање званичника од 11.10 часова. Савановић је на конференцији за новинаре у Бањалуци рекао да је у Сијековцу 1992. године убијено више од 70 Срба, те да су агресија оружаних хрватских снага на Србе у БиХ и овај покољ у општини Брод најавили почетак рата у БиХ. “Регуларне снаге војске Хрватске прешле су

Нови Сад: Представљање књиге – Бокељи на страни Србије у Првом свјетском рату

25. март 2018.

У читаоница Градске библиотеке (Дунавска 1) у Новом Саду у понедељак, 26. марта 2018. године са почетком у 19 часова одржаће се представљање књиге – БОКЕЉИ НА СТРАНИ СРБИЈЕ У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ у издању СПКД „ПРОСВЈЕТА“ из Херцег Новог. Аутор књиге је др Милан Гулић, доктор историјских наука, сарадник Института за савремену историју из Београда. О књизи говоре: др Милан Мицић др Милан Гулић, аутор Књига говори о српским ратним добровољцима у Првом светском рату из Боке, Грбља, Паштровића, Брајића, Маина… Др Гулић је у књизи навео 1054 имена добровољаца побројавши их по општинама из којих су долазили : херцегновске, рисанске, которске, тиватске и будванске. Књига остаје као трајно сведочанство

Најгоре изјаве о нама за време бомбардовања: Срби су болестан народ; Молим се да се ватра небеска обруши на Србе; Народ са тежњом ка простаклуку

25. март 2018.

Бројни светски државници НАТО алијансе и и тадашње утицајне личности подржале су бомбардовање СРЈ. Ово су неке од најпознатијих изјава: Одлука о бомбардовању Србије и Црне Горе донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН. Наредбу је америчком генералу Веслију Кларку, тадашњем команданту савезничких снага, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана. Бројни светски државници НАТО алијансе и и тадашње утицајне личности подржале су бомбардовање СРЈ. Ово су неке од најпознатијих изјава: – Требало би да бомбардујете Србе – папа Јован Павле Други. – Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста – Жак Ширак. – Молим се да се ватра небеска

Наставак процеса по захтеву за рехабилитацију Милана Недића

25. март 2018.

Поступак по захтеву за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Милана Недића наставља се сутра пред Вишим судом у Београду Поступак по захтеву за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Милана Недића наставља се сутра пред Вишим судом у Београду саслушањем последњег предложеног сведока – историчара Александра Стојановића. Овај поступак је инициран 2008. године, али је расправа пред судским већем, којој присуствује и јавност почела у децембру 2015. године, од када је суд саслушао четири сведока и пет историчара. У суду су за Танјуг раније рекли да је остало да се испита још један историчар, па ако предлагачи рехабилитације не буду имали

Братислав Миладиновић / Print screen Youtube

Изабрали смо живот и спасили душу

25. март 2018.

Братислав Миладиновић, доктор Гаја из Алексинца у једном трену је изгубио три најрођенија члана породице Алексинац – Када вам живот нанесе бол, жал и тугу, пред вама су две могућност: да изгубите веру у правду и Бога или да наставите да живите у нади да ће правда бити задовољена ако не на земаљском у небеском животу. Изабрао сам живот и своју душу сачувао, овим речима се синоћ својим суграђанима обратио Братислав Миладиновић, доктор Гаја из Алексинца коме су НАТО бомбе у једном трену убиле сестру Снежану, оца Драгољуба и мајку Љубицу а тешко раниле ћерку Дијану, сина Марка и супругу Вукицу. – Живим и борим се да превазиђем бол, борим

Јавно стрељање народног хероја Чедомира Љуба Чупића у Никшићу 5. маја 1942. Године Фото: commons.wikimedia.org

Симбол пркоса сили и смрти (3): Фотографије крију убице

25. март 2018.

У томе је посебно занимљива била прича писца Вукашина Перовића, иначе оца Славка Перовића, некадашњег лидера бившег Либералног савеза Црне Горе. Велика полемика У великој полемици која се пре тридесетак година развила око биографије Блажа Бајовића, предратног правника и официра бивше југословенске војске из Жупе никшићке, и његове улоге у Народноослободилачком покрету – група од 11 првобораца, народних хероја, генерала и високих војних и партијских руководилаца из тог краја је тврдила да је Бајовић био родољуб и да су га као таквог Италијани стрељали у Беранама, а борачка организација из Жупе и тадашње борачко, па и партијско руководство из Никшића, да је био издајник који је дезертирао из партизана –

“Срби, извините. Волим вас”

25. март 2018.

– Извињавам се због нелегалних поступака које је моја земља починила вашој земљи и вашем народу. Молим се за то да се кривци једног дана буду принуђени да одговарају пред судом за своје нечасне и одвратне злочине против вашег народа – поручио је српском народу Американац Чарлс Кетер, познат по свом блогу и видео снимцима којима већ годинама промовише Србију, огласио се поводом годишњице НАТО бомбардовања наше земље. У тексту који је поставио на свом Фејсбук профилу, Американац који већ годинама живи у Србији, подсетио је велики број својих пријатеља и пратилаца на тој друштвеној мрежи да је, на данашњи дан, почело бомбардовнање Србије од стране земаља чланица Северноатлантске алијансе.

Загреб жели да из Србије “извуче” архиву о НДХ

25. март 2018.

– Хрватска већ дуже вријеме преко Комисије за суксесију покушава да дође до документације о Независној Држави Хрватској /НДХ/ која је похрањена у архивима у Београду, пишу “Вечерње новости”. Ријеч је о кључним документима о усташким логорима и злочинима, које су чинили припадници њихових формација, дипломатској активности тадашњег Загреба, функционисању полиције, домобрана, државних институција и локалних самоуправа, као и више од 200 филмова који су снимљени у НДХ. Дио тих докумената налази се и у Војном архиву и Министарству спољних послова, филмови су у Југословенској кинотеци, а мањи број докумената је у Архиву Војводине у Новом Саду. “Вечерње новости” пишу да Србија томе успјешно одолијева са јасним образложењем да се

Боли као да је било јуче, бомбе ми убиле најмилије

25. март 2018.

Репортер “Новости” у Алексинцу са породицом Николић на дан сећања на жртве НАТО агресије која се десила пре 19 година. У једном дану изгубила сам сестру, ујака и ујну, каже Мирјана. Град више пута бомбардован, погинуло 24 људи Деветнаест година је прошло, а ја и данас, чини ми се, могу да чујем јауке и да осетим мирис згаришта од бомби које су у трену уништиле пола Алексинца, однеле прегршт невиних живота – каже Алексинчанка Мирјана Николић, која је у НАТО агресији у једном дану изгубила сестру, ујака и ујну. Дрхтавим гласом Мирјана описује тај трагични дан: – Живели су у Житковцу, али судбина их је тог кобног 5. априла довела

Сећање на НАТО бомбардовање у Алексинцу – Вучић: Србија је успела да се подигне из пепела и само тражи да буде своја на своме и ништа више(ВИДЕО)

24. март 2018.

На данашњи дан се навршава 19 година од НАТО ваздушних напада на Србију, односно СРЈ. Државна церемонија Дана сећања, коју предводи председник Александар Вучић На данашњи дан се навршава 19 година од НАТО ваздушних напада на Србију, односно СРЈ. Државна церемонија Дана сећања, коју предводи председник Александар Вучић, почела је у Алексинцу. Председник Србије Александар Вучић и председница Владе Ана Брнабић присуствују Дану сећања који се обележава на платоу испред Центра за културу и уметност у Алексинцу. Овај мали град на југу Србије гађан је шест пута током 78 дана НАТО агресије и том приликом је погинуло 11 особа. Назив церемоније је “Опростићемо, ако будемо могли, заборавити, само ако нас

Малагурски: Гледајте филм о Косову онлајн!

24. март 2018.

Драги пријатељи, 24. марта 1999. године почела је злочиначка агресија НАТО пакта против СР Југославије – Србије и Црне Горе. Поводом годишњице, од овог тренутка можете да гледате документарни филм “Косово: Моменат у цивилизацији” онлајн кликом на овај линк: ГЛЕДАЈ ФИЛМ Кад вам се отвори страница, можете прво да погледате трејлер филма, а онда кликните на “Рент” да бисте изнајмили филм на 24 сата или на “Buy” да бисте га гледали неограничено или скинули. Филм је на енглеском језику, а постоје опције за следеће титлове: српски (ћирилица и латиница), немачки, шведски, шпански, руски, француски, словеначки, грчки. Сва прикупљена средства се улажу у нове филмске пројекте. Ширите даље! Срдачан поздрав, Борис Малагурски Режисер, продуцент

Наводи о масовној гробници у Никшићу: Полиција предузела почетне активности

24. март 2018.

Новинарка Српске радио и телевизије у Подгорици, Љубица Гојковић, затражила је од грађанске контроле полиције да прати и оцијени поступање полиције поводом објављених сазнања о наводном постојању масовне гробнице, из Другог свјетског рата, у општини Никшић. Она је указала да је дневни лист “Дан”, крајем фебруара 2018, објавио опширан текст о наводном постојању масовне гробнице која датира, према претпоставкама, из периода Другог свјетског рата. У тексту се помиње и позив Управи полиције и Тужилаштву да адекватно реагују али до данас јавности нијесу познате њихове радње и активности. Новинарка Гојковић се обратила Савјету за грађанску контролу рада полиције како би се провјерило поступање Управе полиције у конкретном случају у смислу благовремене

Болно сећање Иване Митић: Шесторо су нам убили, у трену

24. март 2018.

Болно сећање Иване Митић (33) из Сурдулице. Мој брат Миомир имао је 17 година, с њим су страдали ујак, ујна, њихово двоје деце и бака Знала сам зашто зовете. Страховала сам од овог позива. А, опет…некако ми је лакше. Неко се сећа наше трагедије. Ивана Митић (33) из Сурдулице имала је петнаест година када јој је “Милосрдни анђео” убио рођеног брата Миомира, баку Стамену, ујака Александра и ујну Весну, њихову децу, Миљану (15) и Владимира (12) Милића. Сви су убијени у трену, у једном налету НАТО бомбардера. Ивана се сећа свега. И, она данас, мајка тројице прелепих дечака, Стефана, Душана и Павла, прича синовима о породичној трагедији. Да они не