Бискупи загребачке метрополије колективно су били у Јасеновцу, али, нажалост, нису дошли до Богдановог „Каменог цвијета“ /споменика у Јасеновцу/, наводи хрватски новинар Драго Пилсел. Разговарала: Весна ШУРБАТ Хрватски новинар Драго Пилсел истиче да би Католичка црква у Хрватској и БиХ требало да сачини документ у којем би се покајала за злочине усташа и осудила усташки режим. „Носим терет моралне кривице и као припадник Цркве бих био за то да се моја Црква покаје“, наглашава Пилсел за Срну. Он сматра да би тај документ требало да буде сличан оном који су 2000. године донијели аргентински бискупи, који су се извинили грађанима Аргентине зато што су 1976. године подржали војну диктатуру у

Загреб — Министарка спољних и европских послова Хрватске Марија Пејчиновић Бурић коментарисала је могући доказак српског министра одбране Александра Вулина у Јасеновац. “Постоје назнаке да ће министар Вулин доћи у Хрватску, ја заиста не знам има ли он намеру или не у контексту сад овог тешког инцидента који се догодио. Министар Вулин је познат по некад неодмореној и запаљивој реторици. Мислимо да таква врста реторике и таква врста поновљених изјава у Хрватској, сигурно не би допринела нашим односима тако да очекујемо од српске владе да буде одговорна у овом тренутку“, рекла је она. Како преноси “Т портал“, појавиле су се информације да би Вулин могао да дође на државну комеморацију

ЗАГРЕБ – Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић одала је дана пошту жртвама Јасеновца, а у Књигу утисака је уписала да јој долазак у Спомен подручје логора Јасеновац увек призива осећаје дубоког жаљења због злочина који су ту почињени и пијетета према свим невиним жртвама. „Ниједан политички циљ ни поредак не могу оправдати злочине који се чине у његово име. Република Хрватска као демократска држава, настала на засадама свих позитивних вредности историјске борбе хрватскога народа за слободу, међу којима је и антифашизам, безрезервно осуђује злочине почињене у овом логору те с поштовањем трајно чува сећање на све његове страдалнике, у јединственој опредељености за поштовање људских права свих својих грађана, као јамства напретка

Шешељев „шоу“ у Скупштини Србије са шаховницом засенио гнусан план Загреба да подигне споменик кардиналу НДХ. Бисте у Зрину и Сиску, где су усташе и ЗНГ побиле на хиљаде Срба Хрватска не одустаје од провоцирања Србије и величиња усташтва, а последњи у низу спорних потеза је одлука да контроверзни кардинал из времена НДХ Алојзије Степинац добије нова спомен-обележја, и то у местима где су почињени страшни злочини над Србима током Другог светског рата, али и током деведесетих. Наиме, споменик надбискупу, како је најављено, биће откривен 8. маја у Зрину, општина Двор на Уни, а бискуп Владо Кошић, који је познат по глорификовању усташке НДХ, поручио је да ће ускоро у

У Хрватској готово да нема краја у којем Срби нису доживјели страшна страдања, укључујући и подручје Сиска у чијој се близини налази Зрин, а најављено подизање споменика контроверзном хрватском кардиналу Алојзију Степинцу баш на том мјесту још један је доказ да је усташка идеологија жива, рекао је академик Василије Крестић. „То је било јако усташко подручје, а подизање споменика баш на том мјесту представља још један доказ да та идеологија опстаје. Ово је само дио њихове политике која траје деценијама“, рекао је Крестић за „Вечерње новости“. Он је нагласио да Хрватска Србији спочитава „све и свашта, и када за то има разлога, и када нема, а сама вуче потезе чији

У оквиру манифестације „Дани сјећања” приказано документарно остварење о добротворки Диани Будисављевић која је из усташког логора Јасеновац спасла између 7.000 и 12.000 српске деце Од нашег сталног  дописника Бањалука – Документарни филм „Дианина дјеца”, који говори о Диани Будисављевић, која је за време Независне државе Хрватске спасла између 7.000 и 12.000 српске деце из усташког логора Јасеновац, премијерно је приказан у Бањалуци. Реч је о документарном филму ауторке Слађане Зарић, снимљеном у продукцији Радио-телевизије Србије, а у Бањалуци је приказан у склопу вишедневне манифестације „Дани сјећања”. Реч је о манифестацији посвећеној страдању српске деце у 20. веку. Пројекција у Бањалуци својеврсна је претпремијера уочи београдске премијере, а ауторска Слађана Зарић испричала