arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године (акција “Бљесак”)

1. мај 2018.

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом “Бљесак, на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Крајина (РСК), у вријеме када је ова област била под заштитом УНЦРО – Сектор “Запад”. Народ западне Славоније, сјећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, кренуо је у егзодус према Српској. На путу према “мосту спаса” до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су клани или гажени тенковским гусјеницама. У тој акцији, према “Веритасовим” подацима, погинуле су и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила и 11 милиционера. Међу жртвама је 56 жена, 11 особа

Фото: Приватна архива

Ово је масовна гробница у Ђаковици у којој су тела киднапованих и убијених Срба!

1. мај 2018.

Представници Еулекса, косовске полиције и Комисије за нестала лица Владе Србије две недеље истражују масовну гробницу на периферији Ђаковице у којој су до сада пронађене кости три особе Ђаковица – Годинама су тела киднапованих Срба трулила у смећу. Не само што су их киднаповали и зверски убили на правди Бога, већ су их бацали у сметлиште где су бацане животиње и други отпаци. Овим речима из Удружења киднапованих и убијених Срба коментаришу откриће масовне гробнице на периферији Ђаковице где се, како сумњају, налазе посмртни остаци двадесетак киднапованих и убијених Срба. Из Удружења истичу да су постојање масовне гробнице на сметлишту и у шахти прекривреној бетоном открили Албанци јер је, како

Служен парастос за пострадале у логору Дубичке / Баћинске кречане 1941-1945

30. април 2018.

ХРВАТСКА ДУБИЦА – У организацији Вијећа Српске националне мањине Опћине Хрватска Дубица и СПЦО и Управе парохије Костајничко-Дубичке служио је парастос за пострадале у логору Дубичке/Баћинске кречане Госп. Радослав Анђелић, протојереј Дворске парохије и администратор Костајничко-Дубичке парохије. Након службе присутнима се обратио Предсједник ВСНМ Милинко Симић и подсјетио родбину и присутне на оснивање логора који је био у саставу логора Јасеновац. Логор се налазио на површини од око 3000 кв. метара, било је опасано жицом неколико објеката за смјештај логораша. Три кречне пећи су биле ограђене жицом висине 3 метра. У тадашњој НДХ било је око 1.950.000 Срба. Власти су настојале смањити број Срба и створити „чисти хрватски животни простор“. Први

Драго Пилсел / Фото: print screen Youtube

Нкадашњи следбеник усташке идеологије поручио: Хрвати немају право на мржњу према Србима

30. април 2018.

Хрвати немају право на мржњу према Србима, поручио је угледни хрватску публициста, новинар и теолог, Драго Пилсел Хрвати немају право на мржњу према Србима, поручио је угледни хрватску публициста, новинар и теолог, Драго Пилсел одговарајући на, како каже, реторичка питања: имамо ли право мрзити Србе и Имамо ли право на врсту сећања која изазивају мржњу. “Не, немамо”, истиче Пилсел у колумни објављеној на порталу Аутограф, чији је, иначе, један од оснивача. Иначе, Пилсел је одрастао је у породици усташких емиграната, у чију је кућу у Аргентини долазио породични пријатељ Анте Павелић, оснивач усташког покрета у Хрватској и поглавник усташке НДХ. А о томе како је од младића задојеног усташком идеологијом,

Недељко Митровић Фото: РТРС

Митровић: Судије са ратном прошлошћу подржале Дудаковића

30. април 2018.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да судије са ратном прошлошћу нису подржале захтјев Тужилаштва БиХ за одређивање притвора Атифу Дудаковићу и осталим осумњиченим за ратне злочине над српским цивилима и војницима. “Очито је да Високи судски и тужилачки савјет /ВСТС/ БиХ није испунио своје закључке да искључи судије које су на неки начин компромитовале `судијско достојанство` кроз ратну прошлост, јер су директно или индиректно учествовали у пресуђивању заробљених Срба”, рекао је Митровић Срни. Митровић је подсјетио да су ове судије биле на листи Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Он је додао да су главни тужилац БиХ

Годишњица НАТО злочина у Мурини: Никад заборавити – никад опростити (ФОТО)

30. април 2018.

У Мурини је данас обиљежена деветнаеста годишњица од када су се разорни пројектили НАТО пакта сручили на лимски мост и недужне мјештане ове варошице на сјеверу Црне Горе. У НАТО бомбардовању Мурина, једном од најтежих злочина током агресије на СР Југославију, страдало је шест цивила, од чега троје дјеце. НАТО авијација је без икакве објаве и објашњења са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму у самом центру насеља. Страдали су цивили који ни на који начин нијесу учествовали у ратним дејствима, међу њима двије дјевојчице и један дјечак. Погинули су ученици Основне школе „Петар Дедовић“ Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулијана Брудар, радник школе Вукић Вулетић, пензионер Манојло Коматина и

Дудаковић излази из притвора (Фото Танјуг)

Митинзи подршке ратном злочинцу у четири града ФБиХ

30. април 2018.

САРАЈЕВО – У више градова Федерација БиХ, Бихаћу, Тузли, Зеници и Мостару, одржани су митинзи подршке ратном команданту тзв. Армије РБиХ, Атифу Дудаковићу и 12-сторици његових сабораца Петог корпуса, осумњиченима за злочин поритв човености, и ратни злочин против српских цивила током последњег рата на простору БиХ. Дудаковић и 12 његових сабораца ухапшени су у петак под сумњом да су извршили ратни злочин и злочин против човечности, а на основу истраге која је трајала готово 12 година и на основу аргументованих доказа, али је Суд БиХ јуче одлучио да их пусти да се бране са слободе. И док званичици у Републици Српској и институцијама БиХ протестују због такве одлуке Суда називајући је

Спомен-подручје Доња Градина Фото: РТРС

У Спомен-подручју Доња Градина одржана пета радионица за средњошколце

30. април 2018.

У Спомен-подручју Доња Градина одржана је пета радионица за средњошколце, што је једна од активности на обиљежавању 73. годишњице од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша. Циљ радионице је да се средњошколци путем личних прича жртава јасеновачког логора наведу на размишљање о томе какав је био карактер НДХ и концентрационог логора Јасеновац, зашто су жртве уопште постале жртвама најмонструознијег логора у Европи и на крају какве су посљедице по цјелокупно свједочанство када су у питању идеологије, попут оне која је владала у НДХ. Учествовало је 45 ученика у пратњи професора историје Невена Брдара и Милорада Микића. Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Нови Град: Обиљежено 73 године од ослобођења општине у Другом свјетском рату. Фото: СРНА

Обиљежено 73 године од ослобођења општине Нови Град

30. април 2018.

Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић рекао је да је у Другом свјетском рату страдало 7.000 становника ове општине – 5.000 цивила и 2.000 партизана. “То су огромне жртве чији су животи уграђени у слободу и данас им одајемо почаст”, истакао је Тодић. Професор историје Слободан Бјелајац подсјетио је да је ова општина ослобођена 1. маја 1945. године. “То је било након уласка совјетских јединица у Берлин. Ова општина је и након тога била под окупацијом јер је њемачкој и војсци Независне Државе Хрватске био циљ да што дуже држе одступницу за повлачење њихових снага из Загреба”, рекао је Бјелајац. Он је навео да покушај ослобађања, који је извела 39.

Фото: Prinstcreen YT

Хрватски историчар Голдштајн: Бесмислена изјава Грабар Китаровић о Јасеновцу

30. април 2018.

Иво Голдштајн који је исписао 900 страница дугу историјску студију о усташкоме логору Јасеновац сматра да би председници Хрватске коначно неко морао да каже да се у не јавља о темама које “не познаје и не разуме” Историчар Иво Голдштајн сматра бесмисленом изјаву председнице Колинде Грабар Китаровић, која је подржала идеју председника ХХО, Ивана Звонимира Чичка, о оснивању међународне комисије која ће утврдити праву истину о Јасеновцу и истиче да се истина о том логору зна за оне који желе да је чују. Голдштајн који је исписао 900 страница дугу историјску студију о усташкоме логору Јасеновац, која би ускоро требало да буде објављена у издању загребачке Фрактуре, за ријечки Нови

Напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву Фото Танјуг

Ковачевић: Најтежи злочин над невиним људима!

30. април 2018.

Ми муслиманима нисмо ништа ускратили у погледу обиљежавања неких за њих важних догађаја из ближе и даље историје на територији Републике Српске, а нама то није дозвољено на територији Федерације БиХ, наглашава пуковник Благота Ковачевић, предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске на подручју Сарајевско-романијске регије. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Напад у Добровољачкој улици у Сарајеву јесте злочин, а не “ратно лукавство”, као што тврде федералне власти, истиче предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске на подручју Сарајевско-романијске регије пуковник Благота Ковачевић. Напади муслиманских паравојних фаланги на колону припадника ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву најтежи су злочини над невиним младим људима, напомиње Ковачевић за Срну. “Муслимани

Фото Приватна Архива

Душко Тадић: Ја сам Србин којем ће Хаг да каже “извини”!

30. април 2018.

Први хашки осуђеник говори за “Новости” о захтеву за ревизију пресуде. Агонија каратисте из Козарца интересантна од Јапана до Америке. Његово суђење коштало је 100 милиона долара Случај Душка Тадића из Козарца, првог Србина осуђеног у Хашком трибуналу 1997. године, по свој прилици, враћа се на ново “већање”. После Јапана, где се о “чудесном случају Тадић” појавила књига коју је припремио професор Токијског универзитета Масајуки Ивата, Душков “Дневник хашког осуђеника” биће објављен и у Сједињеним Државама уз рецензију професора емеритуса Роберта Хајдена са Универзитета Питсбург. Књига сведочи како је настао и како је судио Трибунал који је требало да санкционише злочине “све три стране”. И док Душкова животна прича постаје

Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године

30. април 2018.

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију на српску област Западна Славонија, у саставу РСК, у вријеме када је ова област била под заштитом УН (Сектор “Запад”).Против западнославонских Срба (око 15.000 житеља са око 4.000 војника) кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Народ Западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, злогласном усташком логору из Другог свјетског рата, и у Пакрачкој Пољани, такође злогласном “новоусташком” логору из 1991. године, кренуо је у егзодус спашавајући голе животе. На путу према “мосту спаса” до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су гажени тенковским гусјеницама или докрајчивани ножевима.

Мурино после напада НАТО

Данас помен жртвама НАТО бомбардовања варошице Мурино

30. април 2018.

У мјесту Мурино данас ће бити обиљежено 19 година од НАТО бомбардовања ове варошице на сјеверу Црне Горе у којем је страдало шест цивила, од чега троје дјеце. Помен жртвама НАТО агресије на варошицу Мурино организују Епархија будимљанско-никшићка, Српски национални савјет Црне Горе, мјесна заједница Мурино и Удружење књижевника Црне Горе. Његово преосвештенсво епископ будмиљанско-никшићки Јоаникије служиће од 11.00 часова помен испред споменика жртвама агресије у Мурини. Након помена и полагања цвијећа биће уприличен пригодан програм у којем ће наступити пјесници из Удружења књижевника Црне Горе, саопштено је из Српског националног савјета. У НАТО бомбардовања Мурина страдало је шест цивила, од којих троје дјеце. НАТО авијација је без икакве објаве

Представа Крст над јамом Фото: РТРС

НПРС – Приказан документарни филм “Крст над јамом”

30. април 2018.

У Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци премијерно је приказан дугометражни документарни филм “Крст над јамом”, рађен у продукцији Удружења грађана “Јадовно 1941”. Овај пројекат подржало је Министарство спољних послова Србије и Управа за дијаспору и Србе у региону. На данашњи дан, прије 77 година, усташе су ухапсиле 504 Србина у Грубишном Пољу, од којих су у комплексу логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг, убили њих 487-оро. Ко погледа природу на овом мјесту, види љепоту. Погледа ли доле ка јами, видеће страхоту. Ово је филм о свирепом страдању Срба у којем нема ножева, ни костију, ни тијела. Аутор филма Душан Басташић поручује да би се о овој теми требало односити одговорније. “Настојали

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА